Mesta i sudbine

Ne tako davno estonsku javnost su potresla dva nesvakidašnja događaja.

Prvi se odnosi na jednog od čelnika najveće banke u Talinu, koji je iznenada dospeo u žižu interesovanja. Naime, simpatični čovek predvodio je tim „hemijskih“ stručnjaka, odgovornu grupu poštenih ljudi koji su pošteno radili i svim svojim umećem i trudom, koristeći najsavremenija sredstva hemijske tehnologije, pošteno, do izbeljivanja, prali i oprali dve stotine milijardi nerezidentnog novca, sa posebnim naglaskom na sumnjivo poreklo istog.

Srbi u Estoniji prava su retkost, susreti sa njima takođe. Čarobne trenutke sa bivšim zemljacima iz jedne bivše zemlje, doživljavala sam kao nacionalni praznik. U udaljenoj i hladnoj zemlji, išibanoj vetrovima i najčešće zaleđenoj, efekat srpskog jezika milozvučan je i svakako terapijski.

Neverovatno i moguće! U Estoniju je došlo pravo pravcato leto. Nezapamćeno visoke temperature, „topli fen“ koji ne donosi olakšanje i rojevi nekakve leteće gamadi koja samo otežava vremenske „neprilike“.

Ako je pijaca začetnik kulta prirode, biblioteka svakako predstavlja kult naroda i njegovih predaka i nezaobilazna je stanica na putu upoznavanja Estonije.

Pоstојi pоdаtаk dа је izvеsnа Аmаliја Švаpаh (rоđеnа 1866.g.), prоfеsiоnаlnоg
nаdimkа Мis Fišеr, 1902. gоdinе u Таlinu оtvоrilа prvе „službеnе“ bоrdеlе.
Nајpоznаtiјi је biо bоrdеl Viktоriја. Nаlаziо sе u ulici Маrdi brој 7. Pо rеčimа
nоvinаrа Rааmаtupоrtааlа „оstаviо је trаg u fоlklоru i sеćаnjimа“. Ni nа trеnutаk nе
trеbа pоsumnjаti u njеgоvе rеči.

Neobičan fenomen koji u Estoniji počinje 16.maja i traje do 28.jula. U tom periodu, kada sunce samo na par sati nestaje iza horizonta, dani su dugi, a noći svetle kao razblaženi suton. Najduži dan traje 18 sati i 40 minuta.

Izreka da su pijace ogledala i duše gradova još jedna je u nizu onih koje na severu nisu našle opravdanost svog izvornog  značenja. Voće, povrće i „svašta nešto“ smešteni su u markete i na poneku tezgu zalutalu u neprometnoj ulici.

Bogata istorija i brojni osvajači ostavili su, moglo bi se reći, trajni pečat u religiji Estonije. Najpre, dugotrajan i veliki uticaj imali su germanski pagani. Zatim su Šveđani nastupili sa zabranom svake religije, ruski osvajači doneli su pravoslavlje koje je potom ugušeno velikom ateizacijom društva pod sovjetskom okupacijom. Verovatno su ovo razlozi zbog kojih Estonci slove za najmanje religiozan narod u Evropi. Neki statističar uspeo je da na ovim prostorima napabirči nekakvih trideset procenata vernika.

Estonci su po svemu specifični. Visoki su i kršni kao gorštaci, a ipak bledunjavog tena i prozirno plavih očiju u kojima stanuju naizgled prazni pogledi. Crte lica krajnje nekarakteristične, na glavama lelujava retka kosa nalik nitima kudelje, a bele maljice robusno štrče iz anemične kože. I pored toga, bilo bi surovo reći da su ružni i neugledni. Izostanak šarma i uobičajene egzotike daje im posebnu lepotu, estonsku. Zadovoljni i neopterećeni, stupaju ponosno uzdignitih glava, nezainteresovani za ostatak planete.

Muzika je posebno značajan segment nacionalnog i kulturnog identiteta Estonije. Nezvanično, svaki treći Estonac virtuozno svira, peva ili komponuje. Dešavanja na muzičkoj sceni gotovo da su svakodnevna. Repertoari su prebogati, muzički događaji se organizuju kako u koncertnim salama, tako i na otvorenim pozornicama, kao i u svakom prostoru koji može biti oplemenjen notama, a zainteresovanih je uvek više nego slobodnih mesta. Posebno je zanimljiva svaka prigoda kamerne muzike upriličenau kakvoj katedrali.