Tragedija u olujnoj noći (pisma iz Estonije)

...U trpezariji, za velikim drvenim stolom, sedi sredovečni muškarac i tihim glasom priča o događaju od pre dvadeset sedam godina koji je ženi i njemu u potpunosti izmenio život. Te večeri, ispratili su svoje bliznakinje do luke da bi se ukrcale na trajekt „Estonija“. Devojke su bile profesionalne plesačice i putovale su u Stokholm gde ih je čekao zanimljiv angažman. Nažalost, 28. septembra 1994. godine „Estoniju“ su progutali talasi Baltičkog mora. Nesrećni roditelji veruju da su se Hanika i Haneli nekim čudom spasile, da je po njih i još nekolicinu putnika došao helikopter i odvezao ih na sigurno. Tvrde  da one sada žive u Americi o kojoj su oduvek maštale. Verovatno imaju i svoje porodice, ali ne stižu da se jave. Majka priča o telefonskim pozivima i šumovima u slušalici koji podsećaju na nečije disanje i za koje je ubeđena da pripadaju njihovim devojčicama. Pokušavaju da se jave, ali su prekookeanske veze loše, pa im ne može razaznati glasove...

Brod „Estonija“, Titanik modernog doba. Te noći je krenuo na uobičajenu rutu Talin-Stokholm prevozeći 803 putnika i 186 članova posade. Iako je posada dobila upozorenje za opasnost i obaveštenje da je vodeni saobraćaj u švedskoj luci obustavljen, brod je punom brzinom uplovio u olujnu noć u kojoj je nestalo 852 osobe. Spaseno je 138 putnika od kojih je jedan kasnije preminuo u bolnici. Pronađena su samo 94 tela. Prema dosadašnjim tvrdnjama, tragedija se dogodila kada se, iz još uvek nepoznatih razloga, na pramcu otvorio vizir koji zatvara prolaz za ukrcavanje vozila. Voda je velikom brzinom ispunila unutrašnjost broda i on je ubrzo potonuo. Za 25 minuta „Estonija“ je ležala na morskom dnu, na dubini od 85 metara. Tri godine kasnije zaključena je službena istraga o ovoj pomorskoj katastrofi, a kvar brave na pomenutom viziru navodi se kao jedini razlog. Godinu dana posle tragedije potpisan je Estonski sporazum o zaštiti grobnog mira kojim je olupina proglašena morskom grobnicom, a što podrazumeva zabranu bilo kakvih daljih istraživanja i prilaska mestu nesreće. Kao zemlje potpisnice pominju se Britanija, Švedska, Finska, Estonija, Latvija, Poljska i Rusija – zemlje čiji su građani izgubili živote u nesreći.

Od okončanja prve istrage pa sve do danas, sumnja u istinitost razloga velike katastrofe nije otklonjena, a nije se pokretala čak ni ideja o nekakvom novom procesu.

Prema tvrdnjama hrvatskih medija, priču o misterioznom brodolomu2018.godine pokrenula je norveška filmska ekipa koja je podvodnim dronom dobila snimak ogromne rupe na trupu broda. Reskirajući zbog nepoštovanja zakonskih odredaba, snimak je prosledjen na „pravo mesto“, te je švedska vlada formirala posebnu komisiju i ponovo pokrenula istragu. Na inicijativu tadašnjeg premijera, novom procesu priključila se i Estonija.

Optimizam oko rasvetljavanja velike pomorske katastrofe ulivaju novi momenti: izjave preživelih putnika koji su odlučili da pregaze usmeni zavet ćutanja i koji pričaju o strašnojeksploziji, jedinom razlogu velike nesreće, kao i o tome da vode u sekciji za vozila nije bilo;iznenadana pojava svedoka koji su stajali na obali i pratili utovar sumnjive robe; izveštaj švedskih zvaničnika, čini se i najrelevantniji, sa izvesnim priznanjem o krijumčarenju ruske vojne tehnologije koje je uobičavano preko talinske luke.

Četvrtvekovna misterija i zataškavanje slučaja „Estonija“ polako dobija svoj epilog. Zvanični izveštaji istražne komisije očekuju se u februaru naredne godine. Iako neće umanjiti tugu roditelja, rodbine i preživelih putnika, svakako da svi oni polažu pravo na istinu.

Spomenik žrtvama velikog brodoloma nalazi se u centru Talina.