Kultura i umetnost

Prsti lepljivi i nemirni dodirivali su tastaturu. Brže bolje pobegli bi od praznine i vreline. I disanje bilo je usporeno, teško, uspavljujuće, bez sna. Oči užarene, mutne, praznog pogleda kroz koje su strujale prazne misli. Stanje tela i uma u neskladu, nemiru. Kraj ne vidi se, ali tu je negde, skriva se, muči, iznuruje. Traži budnost i da mu se pojuri u susret, da se zgrabi. I nedostižan je kraj, a sa mukom klizio sam kroz dane, promicao kroz ... I skriveni glas mi šapuće samo još malo izdrži.  I napravim iznenadan, besan, nekontrolisan pokret.

Autor intervjua Valentina Novković

Autor Milan Neđić

M., dugo je bila na putovanju, više od mesec dana i skoro da sam zaboravio na poslednju popijenu kafu s nogu, na brzinu, koju smo popili. Sve vreme nervozna i u iščekivanju i ono malo vremena koje mi je poklonila tog podneva proletelo je kao dlanom o dlan.

Autor intervjua Valentina Novković

Autor Milan Neđić

Tramvaj „sedmica” klizi niz Bulevar kralja Aleksandra. Gužve, srećom, nema, ni u vozilu ni na ulici, ali zato ima kiše i više nego što prosečan ljudski organizam može da podnese bez težih posledica, nariočito onih mentalnih, od kojih je od medicine slaba vajda.  

Na stanici kod Vukovog spomenika ulazi odrpan, bradat tip izborana lica, oseća se na tamjan, poveća torba o ramenu.

Nakašlja se pa reče:

– Grešni smo braćo i sestre! Grešni smo i zato nas Bog kažnjava!

Mi ostali putnici se zgledasmo, a tip nastavi:

Ne, nije to... Ništa dramatično, nesavladivo, to je poslednja kap koja klizi sporo, iritirajuće i nikako da dodirne zamućenu vodu. Da ostavi trag po prljavoj čaši i konačno zvukom, makar tihim razbije tišinu. Martin je ćutao. Zabrinjavajuće je da ni bes, vatra ne klize po licu. Samo kameni izraz lica i dugo zurenje u tačku. Bez misli, i onih praznih, bez jedva čujnog disanja bez sebe.

Autor intervjua Valentina Novković

Autor Milan Neđić