Foto: 
autor nepoznat

Basna o ovnu

Životinje su na nižem stepenu razvoja od ljudi. Razumljivo. Životinje se rukovode instinktima, ljudi, kao razumna bića, razumom. Tako to biva.

Životinje vole da su u skupini. U čoporu, krdu, stadu, ili tome već slično. Zavisi od vrste. U gomili si jači i sigurniji, verovatno misle, pod uslovom da mogu da misle. Međutim, kad nastupi opasnost, nema velike koristi od tog mnoštva. Svako se rasprši na svoju stranu, nimalo ne hajući čak ni za najbližeg svog. I tu je najveća razlika između čoveka i životinje. Čovek, kako to gorko zvuči – reče neko, nikada neće ostaviti na cedilu brata, sestru, druga, kuma... Taman posla!

Ima još nešto što nas deli od životinja. Životinja pojedinačno može da bude samo svinja, ovca, krava, to jest, bik, odnosno govedo. U mnoštvu, u gomili, sve je to stoka. Čovek pojedinačno uvek je samo čovek, a u mnoštvu su ljudi. Doduše, mnogo je ljudi, ali treba pronaći čoveka. I čovek ma koliko živeo u zajednici, u grupi, skupini, ipak je individualno biće. Pojedinac, ličnost, ovakva ili onakva, opet, individua.

Kod životinje nije tako. Živinče se identifikuje s vođom. Sve svoje komplekse, slabosti, nesigurnosti, nadomestiće u predvodniku. I to, uglavnom, donosi nevolje. Ovan predvodnik nalazi najbolji pašnjak za svoje stado. Spreman je i da se suprotstavi drugom ovnu. Ponekad napadne i jačeg od sebe. Retko, ali moguće je i to čudo. Međutim, kad zagusti, ovan se stušti u beg. Prvo on, ovce za njim. I kad dođe do ivice provalije, ovan najpre zastane, osvrne se oko sebe, i onda skače u ambis. Ovce kao ovce, slede vođu bez razmišljanja. Sve do jedne skaču u ponor.

Naravoučenije: ako nisi ovca, ne trči za vođom!

Autor Miodrag Tasić

Komentari

Komentari