Basne

Slepi miševi

Slepi miš, inače predsednik udruženja slepih i kratkovidih miševa, podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju nakon što je optužen da je proneverio novac koji je bio predviđen za odlazak na izlet u jednu poznatu pećinu.
Njega je na toj funkciji zamenio drugi miš, koji uistinu nije bio ni slep, ni kratkovid, ali je lepo govorio.
Ovaj novi miš, koji dobro vidi, po računici svih iz udruženja, može samo da učini da nam bude bolje. Jer on ipak vidi mnogo dalje od nas, koji uopšte ne vidimo.
Novi predsednik je obećao da će se izboriti da slepi miševi posete sve pećine u zemlji, ali i iznad zemlje, da će se zalagati da se slepim miševima isplati deo novca zato što su oni poslužili kao inspiracija za stvaranje jednog filmskog i strip junaka i još mnogo toga.
Prvi mandat novog predsednika slepi miševi su proveli u iščekivanju lepših noći, ali to se nije dogodilo. Dalje od tavana višespratnice, u kojoj su svi stanovali, nisu otišli. Eventualno poneki individualni let okozgrade i to bi bilo sve.
Novi predsednikih je uveravao da trenutno svuda vlada kriza, ali da intenzivno radi na tome da imbude bolje, pa čak i ovako da ostane, bolje im je nego što je bilo za vreme onog prethodnog prevaranta.
Dok je drugi mandat trajao, pojedini slepi miševi prisećalisu se nekih davnih noći, kada su za vreme prethodnog predsednika obilazili neke pećine. “Šta mu je trebalo da proneveri naš poslednji izlet?” , sa setom su govorili.
U udruženju slepih i kratkovidih miševa prolazile su mračne godine i čini se da je svaka bila sve mračnija. Međutim, predsednik nikako nije davao ostavku. Uporno je govorio da će biti bolje i uvek bi im obećao nešto novo što bi na trenutak obradovalo pripadnike ovog udruženja.
-Eh, gde bi nam bio kraj da onaj naš slepac nije podneo ostavku. –reče jedan slepi miš, dok je, viseći naopačke, pokušavao da zaspi.

Zec i lovački pas

Bila je sezona lovostaja kada je stari, penzionisani, lovački pas sreo zeca kojeg je do prošle godine vijao po šumi.
-Kako ide? – upita zec, pokazujući poštovanje prema svom starom, ratnom neprijatelju.
-Penzionerski. – odgovori pas – Došli su mlađi, hitriji, ratoborniji, tako da sam ja sada postao samo smetnja. Verujem da se moja smrt sve više priželjkuje u domaćinstvu odakle sam. Čim ne doprinosiš domaćinstvu –njemu više ne pripadaš.
-Da, takoti je to. –kroz uzdah izusti zec.
-Kako si ti? – upita pas zeca, kurtoazije radi.
-I mene polako sustižu godine. Čini mi se da polako popuštam i sa nervima. Sve više me nervira ta propaganda koja se vodi protiv nas zečeva.Verovatno si čuo kako za nas govore da smo loši ljubavnici, kako smo plašljivi… Niko da kaže da smo strastveni, što je istina. Sa druge strane, mi uopšte nismo plašljivi, nego smo samo oprezni. – govorio je zec kao da se pravda.
Zavladali su momenti tišine pre nego što ih je pas prekinuo rečima: Možeš da budešsrećan. Kod vas bar nema novina i televizije.
Nakon što su se pozdravili i otišli svako na svoju stranu, zec je osetio olakšanje. Samo na trenutak. Setio se da se često govori za lažova da lažeko pas.

 Željko Žele Jovanović