BON(I)TON

Bon je išla kući, a Ton ju je pratio. Ton je debeljuškasti džentlmen od dvadeset godina sa punim novčanikom. Bon je privlačna gospodjica oblog stasa i velikih ušiju. Tonu se sviđala Bon. Boni se sviđao Tonov novčanik.

Ton je želeo da impresionira Bon poznavanjem pravila lepog ponašanja. Dođoše do lifta u njenoj zgradi. Ton nespretno, ali hitro, otvori vrata. Unutra uđe pre Bon. Poče da skače sve rumenijih obraza tako da su mu se ruke klatile. Bon mu suptilnim glasom reče:

- Ta nemojte to raditi. Pašće lift!

I, baš dok je izgovarala poslednju reč, lift sa debelim Tonom koji skače (sad već) žarko crvenih obraza, nestade joj sa vidika.

- A rekla sam mu. - promrmlja Bon i vrteći očima krenu stepenicama.

Tako pogibe Ton. Ostade samo Bon.

Autor Damjan Pejović