Čistačica koja ne voli rastanke

-Vidim, imate bogato radno iskustvo. –konstantovao je radnik u službi za zapošljavanje.
-Radila sam kao čistačica na nekoliko mesta. Imam trideset  i dve godina radnog staža. –odgovorila je žena.
-Lepo. A recite mi, s obzirom da ste menjali radna okruženja, šta je doprinosilo tome? –ljubazan je bio službenik.
-Stvar je lične prirode. Znate, nisam mogla da podnesem rastanke. –bojažljivo je odgovorila nezaposlena gospođa.
-Rastanke? –zbunjeno je pogledao službenik ženu preko okvira naočara. Ne razumem vas.
-Vidite, prvo sam radila kao čistačica u jednom domu za stare. U početku sam bila prezadovoljna. Ali, vremenom sam počela da osećam veliku tugu. Neretko bih se zaplakala na poslu. Teško mi je padalo da gledam kako se deca i unuci opraštaju od svojih starih, ne znajući da li će ih više ikada videti.
-Pa vi ste jako emotivni. –konstantovao je službenik u beloj košulji i crvenoj kravati.
-Jako. Zbog toga sam dala otkaz i prešla sam da čistim na aerodromu. Mislila sam da će mi tamo biti bolje. –nastavila je svoju ispovest žena.
-I, kako Vam je bilo tamo? –posvećeno je upitao službenik.
-Prevarila sam se. Bilo mi je još gore. Srce mi se cepalo kada bih videla kako se roditelji opraštaju od svoje dece koju su slali u beli svet, trbuhom za kruhom. –reče gospođa pa kažiprstom pređe ispod desnog oka.
-Da, da...To radno mesto nikako nije dobro za Vaše meko srce. –sa razumevanjem konstantova službenik.
-Nakon toga sam radila kao čistačica u jednoj osnovnoj školi. Teško mi je padalo da gledam rastanke maturanata. Plakala bih uvek sa njima. –sa jecajem u glasu reče žena.
-Uh...A vidim da ste radili i u ministarstvu. Zašto ste otišli odatle? –znatiželjan je radnik u službi za zapošljavanje.
-Tamo mi je bilo najteže! –kao iz topa reče žena.
-Zašto? –ponovo se iznenadio službenik.
-Da znate samo koliko je mučno gledati kada se odlazeći ministar oprašta od svoje fotelje. Kamen bi zaplakao. –reče žena pa zajeca najjače do sada.
-Oh da. –zajeca i čovek.
Tišina je trajala nekoliko trenutaka, a onda službeniku zasija pogled i reče: -Imam ideju!

Žena se trgnu, pa zagonetno pogleda u ljubaznog službenika.

-Mogli bi da čistite u Gradskoj opštini. Uistinu, na šalteru se tamo ljudi često rastaju od svog dostojanstva, ali se zaposleni nikada ne opraštaju od radnog mesta. Tamo su zauvek. –pobedonosno reče ljubazni službenik.

Željko Žele Jovanović