Na krilima sudbine

Nema unapred predodređenih puteva, a pravi put je samo onaj koji je u datom trenutku pod nogama. Sve ostalo je samo izbor želja, mogućnosti i odluka kojima definišemo sledeći korak u toku postojanja i nazivamo ga sudbina. Za to vreme na Veneri je sunčano i prilično toplo. Prilikom pohoda u lokalnu prodavnicu koračamo mehanički i ne razmišljamo o sledećem koraku, već o onome zbog čega uopšte koračamo. A kada se nekako iznenada na đonu obuće pojavi trag koji je za sobom takođe mehanički ostavio nečiji ljubimac, taj događaj obično bude propraćen glasnim i sočnim negodovanjem i prema ljubimcu, ali i prema onome ko ga je izveo u šetnju. Ipak, posle nekoliko koraka utešno zaključujemo da taj događaj može predstavljati sudbinski određeno predskazanje nekog budućeg srećnog događaja. Ali, kada u prodavnici shvatimo da je novčanik ostao kod kuće, najavljeni srećni događaj pretvara se u razočarenje, propraćeno novim sočnim negodovanjem, bez ikakvog razmišljanja o klimi na Veneri. Dakle, na krilima sudbine nema ni zapleta ni raspleta, a nije ništa ni zapisano u zvezdama jer zvezde će i dalje biti tamo gde su bez obzira na događaje.

Sve pošasti koje su zadešavale čovečanstvo od pamtiveka nisu isključive odgovornosti sudbine. Pre samo nekoliko stotina godina ljudi su se kupali jednom mesečno, pa i ređe, jer su smatrali da kupanje utanjuje kožu i tako skraćuje ljudski život. Posledica je bila kuga koja je opisana kao sudbinska kazna Božija. Kazna za šta, ljudsku glupost ili neznanje? U današnje vreme, kada je tehnološki napredak u medicini probio granice neverovatnog, mi opet imamo pošasti koje proređuju čovečanstvo. Kompromisno rešenje je da novu ljudsku glupost deklarišemo kao novu kaznu velikog Tvorca sa potpisom i pečatom sudbine. Ali, na koga da uperimo prst krivice? Idealno rešenje je da organizujemo masovne migracije pingvina u Saharu, a iste pingvine ćemo optužiti da su prevoznici najnovijih epidemija. Pa, neko po pravilu mora da bude kriv. Da bude uverljivije, pingvinima ćemo dodati vrabce, slonove i neobrane karanfile, zbog dekoracije.

Kao preventivnu zaštitu od najnovije pošasti Vlada republike preporučuje maske kojih nema, jer kome to još treba. Određen je kućni pritvor starijima od 65 godina, jer sve što treba da znaju saznaće preko nacionalne televizije, a treba neko i da glasa kada za to dođe vreme. Znači, nema tračeraja po ulicama sa usputnim heklanjem. Uvedena je i zabrana kretanja od osam uveče, pa do pet ujutro, jer je vlada republike sklopila dogovor sa ovim virusom da može biti aktivan samo u periodu zabrane kretanja. Takođe ovaj virus nema pravo da napada osobe koje idu na posao ili se vraćaju sa posla u naznačenom periodu. Vrtiće i škole može opušteno da startuje jer u tim ustanovama i tako nema nikoga. Naravno, obrazovanje i nije tako bitan faktor u životu, jer jak momak sa završenim fakultetom sasvim opušteno može lopatom da hrani mešalicu. Dakle, imamo veoma požrtvovanu vladu, čiju požrtvovanu aktivnost možemo pripisati samo sudbini.