Stara for(m)a, nova budala
Dan je bio sunčan i lep. Žene samo lepe. Gospodin Petrović zadovoljan. Primio je platu i rukom milovao nabrekli novčanik. Nije razmišljao o računima koje će morati da plati, o ratama ekskurzije koje su, neisplaćene, ležale u ladici njegovog radnog stola. Nije želeo da kvari toplinu tog prolećnog dana. Šetajući gradom, uočio je novu piljaru nedaleko od gradske pijace. Na ulazu radnje šepurio se novi šareni natpis firme "ORIGINAL PIROTSKO". Gospodina Petrovića to podseti na mladost kada je, još kao neoženjen inženjer, započinjao svoju karijeru u tom gradu. Priseti se i svih specijaliteta kojima se častio po mnogobrojnim kafanama pirotskim i voda mu pođe na usta. Reši u trenutku da sebe i svoju porodicu počasti original pirotskom hranom. Pa, struju ionako nije platio tri meseca unazad. A gde su tri, neka bude i četvrti.
Otvorio je širom vrata radnje, a sa svih strana čula mu bejahu obradovana mirisima i izgledom povešanih kobasica, kolutova sira, bocama mleka, rakije i ostalih đakonija. Za tezgom je stajao crnomanjasti čovek u pirotskoj narodnoj nošnji, očigledno gazda.
- Dobar dan, dobri čoveče – oslovi ga gazda široko se osmehujući.
- Dobar dan! – zbunjeno odgovori gospodin Petrović, nenaviknut na takvu ljubaznost u radnjama.
- Izvoleli ste nešto pazariti, moliću lepo – i dalje je bio ljubazan prodavac.
- Da, želeo bih dva kilograma sušene kobasice. Izgleda odlično!
- Naravno, izvolite, original senćanska, po domaćoj recepturi, molim lepo.
- Senćanska? - zbuni se malo Petrović. - A kačkavalj, to mora biti pirotski, zar ne?
- Kačkavalj je original sjenički, nema boljeg na tržištu, moliću lepo. Želite li probati jedno parče? Mrtva usta da ga jedu, koliko je dobar.
- Ma stanite malo! – zavapi gospodin Petrović. - Dajte mi od ovog kajmaka da probam, vidim u činiji je pirotskoj.
- A, taman posla, moliću lepo! Kajmak je original zlatiborski, svež, prekjučerašnji.
Gospodinu Petroviću se zavrte u glavi. Pridrža se rukom za pult. Taj vedar, sunčani prijatan dan pretio je da se pretvori u smrknutu svakodnevnicu koje mu je bilo preko glave. Rešio je da ne izađe iz piljare bez nečeg pirotskog.
- Rakija?
- Toplička!
- Vurda?
- Knjaževačka!
- Duvan - čvarci?
- Valjevski, naravno!
- Pirotski opanci?
- Pa, kineski, zna se!
- Aman, čoveče, pa šta je ovde originalno iz Pirota, za Boga miloga?
- Pa ja sam original iz Pirot, moliću lepo!
Dejan Andrejić