1. maj

Međunarodni praznik rada ove godine pada u petak i to baš nekako na 1.maj (ono kad se 'oće). Taman mogu da vežem petak, subotu i nedelju, a u ponedeljak opet da se bacim na slanje sivijeva i popunjavanje onlajn aplikacija za dobijanje posla. Prvi maj mi je uvek nekako taličan – prođu mi svi mejlovi i aplikacije za zaposlenje bez povratnog obaveštenja da mejl nije isporučen. Ima nešto u tom prvom maju što je davno prepoznato u narodu i nije slučajno da je baš taj datum izabran za ovaj međunarodni praznik. Ali zašto prvi? Zašto maj? I zašto se u opšte trudim da nađem posao? Mislim da je svrha imanja posla baš u tome da se radujem ako prvi maj padne u radni dan, kako ne bih radio. Otuda i odgovor na pitanje zašto ovaj praznik praznuju i nezaposleni – da bi ostali u formi do dana kad će im ustaljena terminologija biti: evo kasni peti mesec, ne mogu na fudbal, pada mi radna nedelja već sedmi put zaredom, još mi nije refundiran onaj seminar pa ako imaš dve-tri iljade da mi daš idem na neki novi super-moćan seminar na temu kako organizovati seminar, on mu je bratić i ne čačkaj oko toga...

Bilo kako bilo, mi smo već dogovorili sve u detalje oko proslave ovog praznika. Stanko,Tea, Milica i Miksajlo na taj dan ustaju oko minut do 6 i idu da probude Rajka kako bi otvorio pekaru. Sedam kila belog i dve kile integralnog leba (čisto da Milica i Tea ubiju grižu savesti) i sve to stavljaju u levi deo gepeka, odmah do Pan erotike iz novembra 2002. (antologijsko izdanje). Tu se dele na dve grupe: Milica i Tea idu do mesare prekoputa i da usput bace pogled na perike u izlog „YEN THIAN“ doo Peking, a Stanko i Miksajlo idu kolima do Božidara po četrnes' gajbi piva, sedam kila crnog i pet ampula kole. (Al jebiga, pare će da ostanu kod Tee, pa će piće da uzmu na crtu – onu petu što ide uspravno). Kad završe to taman prave krug i čekaju aproksimativno satipo da se devojke odvoje od super ponuda iz navedene radnje. Onda pale direkt na Avalu pretičući sve koji nose ćebad i šatore na galeriji automobila. Oko deset i trinaest su na Avali, taman kad bi trebalo da se probude Boško, Mira, Stojanka i Cane koji su imali obavezu dan ranije da poseku dva kubika drva sve u cilju pravljenja logorske vatre i evociranja uspomena na proslave iz post NOB-ovskog perioda redovnih plata i uplata u fondove. Za manje od pola sata su svi gore i uživanje može da počne...  

...

- „Jel’ se to opet vrtiš po internetu“ ?

- „Kevo, pišem blog, treba mi mir i tišina“ !

- „Jel imaš ti kakvih para od toga“ ?

- „Nemam sad, ali ako tekst šeruje više od dva miliona istomišljenika, ili bar isto toliko sličnomišljenika onda je verovatnoća da će vrednost jednog lajka po srednjem kursu Inteza Banke na dan objave teks...“

- „Ajd odmah do Ljubomira, stigla sremska kobasica, pa da mu pomogneš da nalepi etikte Matijevića i razveze po Mirijevu“.

...

Sve u svemu, oko 22 h, pred poslednji umirući plamičak logorske vatre došao je na proslavu 1. maja i jedini zaposleni u ekipi – Mitar. Taman da pomogne da se skupe flaše i krene nazad.