BusPlus-ijada

Doktore što se to događa sa mnom
osjećam se čudno
Imam 37 godina i vrijednu diplomu
uznemiruju me noćne polucije
i boli me glava
Profesor sam na srednjoj školi
tamo predajem neka lijeva prava
Onanija mi je redovna
mjesečna plaća mizerna
Što da radim bez akcije čitavi dan
dok sam bio student kružio sam često
čitao praxis polemizirao vješto
Anarhizam mi je bio u krvi
svi na barikade
Sanjao sam kako vodim proletere mlade
a danas doktore pomozi mi
Teško mi je vjeruj mi
što da radim bez akcije čitavi dan
Moje društvo za šankom ordinira od 19 do 22
ono niti eksa niti galami
zuri u prazno i truli
Šljakeri spavaju po tramvajima
djeca se ljube na ulicama
Noći su frajerske i uvijek na smetnji
noći su samo na smetnji
Ja sada idem iz ovih stopa
ja sada idem iz ovih stopa
da se bacim ravno u Savu

AZRA – ‘68

*****

Čini mi se da je gradski prevoz u Beogradu tema koju poslednjih nedelju dana raznorazni mediji prilično forsiraju (ukratko radi se o incidentu sa ženom koju hapsi komunalna policija, jer nije imala kartu). E sad, iz kojih pobuda, to je potpuno druga priča. Bez ulaženja u detalje, tipa da li je komunalna policija prekoračila ovlašćenja, ko ima pravo da legitimiše građane, da li je prekršaj ako ne „overiš“ kartu kad uđeš u vozilo, da li su tarifne grupe korisnika adekvatno određene u skladu sa mesečnim primanjima, da li je pojedinačna/mesečna karta skupa ili ne, ko je koga prevario pri zaključenju ugovora sa Busplus-om i slično, ja bih situaciju oko gradskog prevoza/prevoznika posmatrao sa čisto ekonomskog aspekta. Iako nisam ekonomista, mislim da su mi neke osnove (kapitalističke) ekomomije poznate. Bar u istoj onoj meri koja je poznata bilo kom čoveku i to na dnevnom nivou.

 Primer 1

Trebaju ti hleb i mleko. Odeš u najbližu prodavnicu. Uzmeš hleb, uzmeš mleko. Staviš u korpu. Dođeš na kasu. Prodavačica  na kasi „otkuca“ cenu hleba i cenu mleka i saopšti ti ukupan zbir koji treba da platiš. Ako ne platiš, nema hleba, nema mleka. Ko te jebe.

Primer 2

Došlo je ono doba u mesecu kada pristižu računi za prethodni mesec. Stigao ti je i račun za potrošenu električnu energiju. Nemaš kintu da ga platiš. Možda imaš sreće da ti EDB „progleda kroz prste“ još mesec-dva i to je to. Ako i posle toga ne izmiriš svoju obavezu, dođu predstavnici službe i „iseku“ ti struju. Sad sediš u mraku. Ko te jebe.

Primer 3

Baškariš se u novom stanu koji si pazario na kredit. Još recimo u švajcarcima. Rata ti je otišla „nebu pod oblake“ i više ne možeš da plaćaš. Ovi iz banke će da te „titraju“ još neko vreme, ali čim shvate da si beznadežan slučaj, stvar rešavaju krajnje jednostavno. Ode gajba „na doboš“. Sad će neko drugi da se udomi, a ti lepo nazad kod ćaleta i keve, ili kod ženinih. Šta ti se više sviđa. Ko te jebe.

BusPlus

Nemaš kintu da platiš kartu. Jednokratnu, đačku, studentsku, za zaposlene, za nezaposlene. Đak pešak i to u najnovijem modelu Ford Tabanusa. Samo piči. I opet, ko te jebe.

Postoji, ona čuvena, rečenica koja najjednostavnije opisuje doktrinu liberalnog kapitalizma, a koja kaže da ne postoji nešto što se zove besplatni ručak. „Po naški“ bi to bilo koliko para, toliko muzike. Nema para, nema muzike. Slično kazuje i jedan grafit koji sam video pre neki dan na zidu pored prodavnice: „Ne jebu vas pederi, nego vas jebe kapitalizam!“

*****

Za kraj preneću deo odgovora predsednika Lukašenka na pitanje novinara o načinu sprovođenja ekonomskih reformi u Belorusiji:

"Ja mogu da ponudim najmanje dva veoma oštra modela o kojima će se pričati u svim delovima sveta. Ali naglašavam, nećete moći da ih izdržite",

"Ako vam ponudim najefikasniji američki model, već sutra će ulice biti pune raznih boraca, članova 'pete kolone', sa svih strana će doći da nas uče, da nam naprave 'majdane'. Ali najvažnije je da će ljudi ostati gladni i bez posla"

Sigurno slično razmišlja i drug Cipras.

 Mladen DJomla Kostić