Devijacija morala

Koliki je nivo besa,  ogorčenosti i ludila potreban da isprovocira najbrutalniji oblik devijantnog ponašanja - da čovek postane  zločinac?

Šta se to izdešavalo u njihovoj svesti pre počinjenog zločina?  Kolika je količina bezumlja prisutna u njihovim mozgovima, ako se uopste i može na taj način  imenovati pomenuti organ u njihovim glavama, da bi se izvršio gnusan zločin u kojem mučenje žrtve predstavlja fetiš?

Ne može se reći da je u pitanju životinjski nagon – nijedna životinja ne muči svoj plen pre nego što ga proždere, ne uživa u očajnom oglašavanju  i paničnom pogledu žrtve....ne ubija iz zabave, hobija.

Životinjski plen je  žrtva preživljavanja  u lancu ishrane kojeg je formirala “sebična” genetika snažnijeg, spretnijeg.

Žrtve ljudskih zločina su žrtve radi zadovoljenja bizarnih potreba zločinaca, koristi, zabave, hobija...

Krvoločnost životinja je genetski  data kategorija. Ljudska krvoločnost , iako genetski predispozicionirana, najvećim delom  isprovocirana  je društvenim modelom koje pomenuta individua preuzima od društva u kojem živi.

Trenutak zločina...paničan pogled žrtve...krik...uzbuđenje zločinca pred sam čin izvršenja....pomućenje uma...osećaj dominacije nad žrtvom... uzdah rasterećenja izvrsitelja....sekunda kajanja....povratak želje za ponavljanjem zločina...

“Sila i razum su u suporotnosti – moral prestaje, gde sila počinje.” – Ajn Rand

Koliko god je moral tretiran kao društvena kategorija, svoj izvor pronalazi u dubini subjektivnih interpretacija realnosti. Ta interpretacija mnogo zavisi od nivoa psihičke stabilnosti pojedinca, uslovljen  intelektualnom i emotivnom zrelošću i pređašnjim iskustvom,  stečenim  tokom života.

“Nanošenje okrutnosti s mirnom savešću je užitak “moralistima”. Zato su izmislili pakao.” – Bertrand Rasel

Može se reći da je moralnost kategorija nastala kao rezultat dugovekovne evolucije ljudskog uma.

Postoji termin -“društvena moralnost”, čije su norme u skladu sa ideologijom ljudi koji su na vladajućem vrhu društvene skale. Nametnute, negativno etiketiraju sve one pripadnike društva koje ih ne priznaju, koji se ponašaju i žive u skladu sa sopstvenim poimanjem morala .
Nažalost, današnje društvo u kojem živimo moralnost bazira na iskrivljenim društvenim vrednostima. Nikada mi neće biti jasna devijantna inerpretacija ljudskih vrednosti gde se različitost etiketira kao nemoralnost, a zločin izvršen zbog “opšteg interesa”  dobija suprotnu konotaciju.

Ukoliko je zločin počinjen u cilju opstanka vladajuće ideologije, njegovi izvršioci  dobijaju “moralnu podršku”. Time, zločini bivaju preimenovani u junačka dela, izvršioci u nacionalne heroje.

Najgore je to što ovakvi primeri postaju model ponašanja budućim generacijama, devijacija opstaje i  nastavlja svoju iskrivljenu putanju ka sve  primitivnijim nivoima ljudske svestii,  gazeći tako dosadašnja dostignuća ljudske civilizacije.

Tatjana Manojlović