Otvorena vrata

“Živeli smo normalno, koliko je to u slučaju naše porodice moguće. Sve do trenutka, dok mama nije odlučila da dokaže svoju materijalnu autonomiju, egzistencijalnu nepovredivost, emotivnu superiornost. Drugim rečima: ’Bacam se u biznis’, što bi rekla ona, Cakana.”

Nisam umetnica, vajar, postmodernista i humanista, ali u toj želji da ne zavisim od muškarca, oca, muža, pronašla sam sebe. I postala fan serije “Otvorena vrata”, davno, pre dvadeset godina.

Može li Srpkinja da poželi sve to što je pre dvadeset godina zacrtala sebi Katarina Anđelić Cakana?

Kad sam posle dve godine zabavljanja sa mužem, saznala da sam trudna i rekla to svom ocu, on je reagovao, pa…čudno. Rekao mi je:”Završi to sto si počela, a dete možeš da rodiš i posle tridesete i bez muža. Neće to da ti pobegne. Ne smeš da dozvoliš da materijalno zavisiš od muškarca”. Tada sam bila skroz zbunjena. Shvatila sam kasnije šta je mislio. Na moju majku i sebe.

Moja majka imala je skromna primanja. Žena iz patrijarhalne porodice, gaji dva ženska deteta i njen primarni cilj je da bude oličenje prave majke i supruge. Oličenje čistote. Ne preterujem. Moja majka je za ceo svet oko nje imala čitav spektar boja. Svi su mogli da budu šareni, ovakvi ili onakvi. Nikog nije osuđivala. Za nas, sebe i njene ćerke imala je samo dve boje, crnu i belu. Bile smo mi i šarene, ali ona bi svaku našu živopisnu glupost doživela kao sopstveni poraz. Teško je bilo biti njeno dete. Njena nemoć da se odupre očevim hirovima bila je posledica njenih ličnih malih primanja i njenog vaspitanja. Čak mislim da je ovo drugo presudno. I da je imala finansijsku superiornost u odnosu na njega nikad ne bi mahala time.

Kako smo bile rastrzane između njenog tradicionalnog i očevog modernog shvatanja roditeljstva kao male, bile smo ponosne na njega. Sva deca su želela njega za oca. On je svojim ćerkama donosio “501” iz Grčke, “starke”, klasične teksas jakne kao na naslovnici  časopisa “Bravo”. Sva ostala deca su nosila “Pirossi”… Kako mama kaže… U našoj porodici je tata govorio. Često i jako glasno.

Zato sam počela da radim još u gimnaziji, šest dana posle kraja školske godine u drugom razredu. Celog leta, a zatim i cele školske godine i one sledeće i sledeće… I da, išla u skolu i bila dobar đak i imala momke, vodila ljubav. Imala sam svu materijalnu autonomiju i egzistencijalnu nepovredivost. Nažalost, nisam bila emotivno superiorna. Ni dan danas to ne umem. A u međuvremenu sam izgubila i materijalnu samostalnost, samo egzistiram…

Šta sve to uopšte znači?  

Imati materijalnu autonomiju znači da budem jedna od nekolicine smrtnika u Srbiji koja može sebi da priušti dvadesetak dana letovanja na Santoriniju, bar. Da skijam ne umem, ali mogu da se grudvam i sunčam na nekoj planini, bar desetak dana u februaru. Da ne dugujem ni jednoj banci, niti nekom fizičkom licu, pa makar to bili i roditelji. Da plaćam račune redovno, do desetog u mesecu. Da mogu da platim popravku veš-mašine odmah, ili priuštim čak kupovinu nove, možda. Da biram u koji ću restoran na ručak, bar nedeljom.

Biti egzistencijalno nepovrediv… To je nemoguće. Nije bilo, niti će da bude. Mogu samo da  egzistiram. Da plutam, održavam se, da ne potonem, dok me ostali subjekti vuku na dno.

Kako to izgleda emotivno superiorna osoba? Je l’ to znači da mogu da dignem sidro kad god osetim da su moje emocije povređene? Ili da se osećam moćnije u odnosu na partnera, prijatelje? Da mogu da dirigujem tempo u našem odnosu? Ili da samo snažnije, lepše, čistije volim? Da umem da volim, da sam emotivno stabilna? Emotivno jaka osoba poznaje svoje emocije. Ume da prepozna ono što joj godi. Ume da savlada one emocije koje su štetne po nju. Emotivno snažna individua svoje osećaje ne izgovara na glas svakome. Njena superiornost se ogleda u tome što ume da eliminiše svaku potencijalnu nestabilnost.

Može li iko da bude emotivno stabilan, ako ne ispunjava prethodna dva uslova? Svejedno da li ste u braku ili ne i kog ste pola. Ja ne umem. Ja, nisam ni postmodernista, vajar, humanista.

Ja sam umetnik, egzibicionista. Živim normalno.  

Tamara Živković