Žena

Muškarci su večito u problemima, sav pritisak nose samo oni, pritisak porodice, posla, svega. One koje ih čine ljudima kakvi jesu su u prikrajku, u senci najčešće.

Mislim da su zaslužile bar jedan tekst, ako ništa drugo. Večita tema, uvek isti epilog. To se za njih podrazumeva, ili to je njena uloga. Često su to izjave vezane za život žene, majke, supruge. Većina muškaraca bi bila zadovoljna da od žena dobiju sve i da budu ženin ceo svet, čast izuzecima. Ma koliko radila, patila, krila emocije, glumila jaku, uvek će neka druga biti bolja. Eh, valjda nam je takva sudbina. Naravno, nije ni žena anđeo, ima nas raznih i žena i muškaraca, ali pišem u globalu. Do kada trpeti? Da li moram biti zatvorenik  meni vidljivog zatvora zarad dece ili drugih ljudi? Odgovor je ne, nikada. Ali verovatno će dobar postotak žena ostati taj isti zatvorenik, jer nema hrabrosti. Pitate se šta piše ona sada, sta ona zna? Znam samo da smo dopustile sebi da nam sve bude važnije od nas samih. To nas, istina, čini srećnima, ali samo dok je sve dobro. Šta onda kada nas taj neko voli manje ili ne voli više, ili jednostavno misli da se podrazumeva da se samo mi žrtvujemo. E, tada postajemo svesni realnosti. Šta se jasno vidi? Da smo same sebi krive i da je verovatno džaba sada da pričamo o promeni, jer je deo nas - onaj psihički, a često i fizički već odavno propao. Htele ili ne postale smo zavisne. I dok ona poslovna i „uspešna“ žena pati za domom i vremenom sa porodicom, domaćice žude za tim da i one rade i osećaju se vrednima.

Zlatne sredine ovdje nema, jedno je sigurno: ni jedna ni druga nisu zadovoljne. Da li je to opšte stanje savremene žene ili ne, to znamo samo mi, ali svaka prođe ponekad kroz takav period.

Volela bih samo da svaka od nas, ma kakav period imala, ma koliko sebe žrtvovala zarad mira u porodici, vrati sebi viziju i poštovanje o samoj sebi. Ako se to čini teškim onda samo vratite film kako ste do sada živele, uporedite sebe nekada i sada. Strah od toga kako sama da kreneš od nule ima svoju cenu, ali je treba platiti sa osmehom, jer idemo u novi početak i kakav god da bude krajnji ishod, uradile smo nešto za sebe.

Živ se čovek na sve navikne. Žena kao žena može da posustane, ali se nikada ne predaje.

Žena je i život i smrt, dan kad se rodiš i dan kada nestaješ.

Vanja Karanović