Katastrofa
Pitam se gde su mi sada
Istrgnuti delovi unutrašnjih organa.
Stari računar bruji, ali on nema ni grlo ni jetru.
Ona je dobila novi računar koji je jednako neživ kao i stari.
Netaknut je, neotpakovan.
Hartije lete po kancelariji, ali ni one nemaju ni jednjak ni želudac.
Ona ima pet godina do penzije
I ne gleda oko sebe.
Stoji posao.
Stojim ja.
Ada Ciganlija u jesen, van sezone kupanja.
Stoje moj muž i moja deca.
Posmatraju me i odustaju od mene.
Izvode zaključak da nisam vredna.
Kuća je natrpana delovima telesa.
Ne pripadam obali Veternice u proleće.
Zapravo, više nemam muža.
Nemam ni kuću.
U njoj nemam računar.
On takođe nema ni creva ni vene.
Imam trideset godina do penzije.
Ne znam da li sam još uvek Ada Ciganlija u jesen..
Decu viđam povremeno.
Dve male Veterenice s ogromnim srcima.
Šta imam?
Šta je ostalo od mog tela?
Gde sam?
Nišava u leto.
Kupanje samo u izvesnim delovima toka.
Gde su sada organi koje mi je iščupao?
Da li ih je reciklirao i od njih napravio ćelije novoj devojci?
Zamaskirao pukotine na njenim bubrezima?
Ja imam bivšeg muža.
On je onaj koji otima i prepravlja.
Onaj što satima pravi kulu od kocki šećera samo da bi uživao u sekundi kada će je srušiti.
Onaj što se igrao sa mnom.
Ja sam kockica šećera.
Glikemijski indeks.
Povišen.
Nezdrav.
Ja imam budućeg muža.
I on se igra. Uklapa me.
Štrčim.
I ja se igram.
Nevešto.
Nas dvoje smo oštećeni. Katastrofa.
Šta ćemo stvoriti?
U šta da verujem?
Šta da lečimo, šta da razboljevamo?
Ja govorim o bivšem mužu,
On govori o bivšoj ženi.
Ubio bi je.
Ja bih ubila sebe.
Možda će nekad ubiti mene
Ako izvede zaključak da nisam vredna.
Nišava u leto je toplija od moje cirkulacije..
To je zgodno rešenje.
Ja ne znam šta će sve on da mi uzme.
Da li bar imam zube?
Računar bruji dok ćutimo.
Ona je obukla lepu haljinu.
Ona živi za dan kada će otići u penziju.
Stari računar nema ni grlo ni jetru, a hartije lete.
Neotpakovana kutija nema želudac.
Deca imaju srca.
Ja želim da odem
Daleko.
U reciklažu.
Autor Milica Sniva