Čudovošta su pobegla iz bajki (odlomak)

Tokom vikenda , Srđan je doneo odluku i rekao Biljani da u ponedeljak ide u u socijalnu službu da popriča sa nekim...i tako je i uradio.

-Dobar dan! Meni bi trebao neko ko radi oko nasilja u porodici.- rekao je kada je ušao u kancelariju u koju su ga uputili.

-Izvolite, sedite. Recite mi u čemu je stvar?- reče jedna od službenica.

Srđan je pričao o svim događima koji su se dešavali od trenutka kada je Antal počeo da pokazuje da će njihov brak biti pun problema. Službenica ga je saslušala, i kada je završio sa pričom koja se desila pre dve noći, rekla je:

-Vidite gospodine. Mi, u suštini, ne možemo puno pomoći u ovom slučaju. Naša služba može da obavi razgovor, ako oni pristanu, pogotovu vaša kćerka, ali ako ona ne potvrdi bilo šta iz te priče, mi tu ne možemo ništa.

-Ali, gospođo, tu je i malo dete, beba stara desetak dana. Vi niste videli kako on nema obzira…viče, urla, a dete je tu pored njega. Sem toga, pre neko veče je moglo biti svega, i krvi. On je bio na ivici da nešto uradi.

-Shvatite gospodine! Zakon jednostavno ne dozvoljava da mi bilo šta uradimo sve dok žena ne pokrene priču, a i onda je jako teško.

Srđan je slušao gospođu i nije mu bilo jasno da oni ne reaguju, čak i pošto je život nevinog bića bio u pitanju.

-Probajte da nagovorite ćerku da dođe, da popriča sa nekim od nas. - reče mu ona žena.

-Pokušavali smo, verujte mi. Ali supruga i ja smo ubeđeni  da ona ili ima izuzetno veliki strah od njega, ili želi da na sve moguće načine proba da ga promeni. Čak je jednom tako nešto majci i rekla. Znam da vi niste krivi, ali neverovatno je da u ovakvoj situaciji ništa ne može da se uradi.- reče Srđan i ustade da krene.

-Žao mi je, gospodine. Probajte, recite da ste bili, možda se i predomisli.

-Ne verujem…doviđenja!- reče i izađe.

Čim je stigao kući, Biljana je po njegovom izrazu lica videla da nije ništa uradio.

-Šta su ti rekli?

-Zamisli, njihov odgovor je bio da ne mogu ništa na osnovu naše prijave. To je porodična stvar i žena sama mora da prijavi. E, jbm. ti državu!- reče joj Srđan i ispriča joj ostatak razgovora.

Uskrs

Proslo je nedelju dana otkako su Milica i Natalija otisle posle, zamalo, tragične večeri i sukoba koji je Antal izazvao. Stigao je Uskrs i Milica je sa malom trebala da dođe na ručak, ali sinoć se javila da će Antalova majka verovatno doći, pa neće moći. Znali su i Biljana i Srđan, da je to sve deo njegove igre. Bio je besan pošto ga je Srđan, zajedno sa bratom,  izbacio iz stana. Njegova majka neće doći, ali on je tražio način kako da napakosti svima.

Dan je prolazio sa tmurnim i kišovitim vremenom... Biljana se par puta čula sa Milicom i ona je potvrdila kako im neće doći njegova majka. Antal i njegov brat su ceo dan pili, pekli neki roštilj u dvorištu gde su stanovali…stiglo je veče. Najpre je Antal zvao Biljanu da joj postavlja neka pitanja koja su je zbunila, jer nije znala o čemu se radi, a onda, kada su krenuli na spavanje, Srđanov mobilni je zazvonio:

-Jeli ti majmune, kome ti pretiš?- začuo je Srđan pijan Antalov glas.

-Kako ti to meni…sa kojim pravom?

-Šta se praviš lud? Rekla mi je Milica…sad ću doći da vas pobijem! Sve ti j...m, i majku…- nastavio je da viče preko telefona, a u pozadini se čuo plač male Natalije.

-Konju jedan! Dete ti vrišti, ako nešto hoćeš ti dođi, znaš gde sam. Daj da završimo to! Veruj mi, čekam te.

Antal je prekinuo vezu pre nego što je Srđan završio.

-Šta je tom ludaku?- upita Biljana.

-Ne znam, ali zovem policiju. Kakav je lud, nateraće brata da i on dođe…biće svašta.

Međutim, kada je pozvao policiju, dežurni mu je rekao da telefonske pretnje ne može putem telefona da prijavi, nego mora lično da dođe. Srđan se na brzinu obukao, pozvao taksi, a Biljani rekao da ne pušta Antala, ako slučajno dođe i da zove policiju.

Stigao je u dežurnu stanicu i rekao policajcu na prijavnici razlog dolaska. Seo je na stolicu da sačeka nekog da dođe.

“Bože! Uskrs je…1. Maj, a ja sedim u policiji! Hoće li se to moje dete opametiti?“, razmišljao je dok je čekao. Dežurni inspektor je došao i ušli su u kancelariju, gde mu je sve ispričao.

-Sve ja vas razumem gospodine, ali mi sad da odemo tamo, nađemo nju pretučenu, bez njene reči osude možemo samo da se okrenemo i odemo.- reče policajac.

-Ali…a dete? On je...on je kao besan pas, verujte mi! Kad je pijan, njega ništa ne zaustavlja, u očima mu se vidi to besnilo. Verujte mi!- odgovori Srđan.

-Znam. Ali zakon kaže da su to porodični problemi…ona sama mora rešiti.

-Čekajte… A ja sad izađem, na ulici se potučem…šta onda?

-Bićete privedeni. Idite vi kući, ako se on pojavi, vi zovite, neko će brzo doći…onda može da bude priveden.

-Dok vi dođete, on može sve da nas pobije. Samo da znate, kod kuće imam bezbol palicu, ako dođe, pa jednom će se smrknuti! - reče Srđan, dok je ustajao i kretao napolje.

Vratio se kući, strepeći da se nije nešto desilo, ali kada je Biljana otvorila vrata, odahnuo je. Noć su proveli kao na iglama, i čim su ustali, pozvali su Milicu. Ona im je rekla da su to veče, Antal i njegov brat puno popili, da su se svi međusobno svađali, ali da ona nije htela da diže tenziju, da zove Srđana. Na kraju, posle pretnji koje je upućivao, još malo je besneo, ali su posle uspeli da ga smire i zaustave u naumu.

-Videćemo se sutra, danas moram da operem sudove i da spremim po stanu…dok su na poslu. - reče Milica.

-Ajde, ljubi naše zlato, pa se vidimo!-odgovori Biljana.