Gringa na ostrvu

- Ja se Milena, na ovom svetu najviše plašim žene.

- Zašto, Petre?

 -Jedino ona može da me pobedi. Zato sam se i petljao, uglavnom, sa beznačajnim ženama, koje ljubavlju nisu mogle da me ugroze i udalje od partije.

-Zar postoje takve žene?

-Postojiš ti.

Ona se podiže sa njegovog ramena i nadnosi se nad njim da mu prema mesečini vidi oči.

-Istinu govoriš?

-Istinu. Ja sam već begunac, Milena. Mogu da postanem i izdajnik zbog tebe. Kao što mogu i da poginem za tebe.

-Ćuti, ćuti sve ti verujem. I ne dam ti noćas da odeš sa ostrva.

Zagrliše se i uroniše jedno u drugo. Oboma ova noć bi najljubavnija.

.......

Mi ne odlazimo sa ostrva, Milena. Ovo nije kraj. Ovo je početak sna. Ali sada stvarnog sna....Mi smo srećni ljudi, Milena. Osmehni se dušo.

Iz romana Grešnik D.Ćosić

– Pustio sam te više od pola godine. Dosta je bilo ovog igranja. Mačke i miša.

- ?!?

– Video sam objavu o Mileni i Petru.

- ?

– Znao sam da si otišla na ostrvo.

– ! 

– Bilo je pitanje samo koje. Ali, Bogu hvala, i FB identifikaciji.

– A ja pomislila da ćeš čuti vetar u borovima.

– O, pa ti umeš i da govoriš. Ne samo da pišeš.

– Umem ja i da pišem.

– Vidim. I čekam kad ćeš da objaviš platane.

– Njih sam isekla. Priču iscepala, obrisala. Ali ne vredi. Uvek na keju čujem košavu kako zviždi kroz gole grane dok grabimo uzbrdo ka Gardošu. I ovde, na grčkom ostrvu, ja čujem njihov huk. Sa vrha brda kod crkvice ja ne vidim jedrenjak, meni se priviđa naša šiklja.

– Znam. I ja nisam od tada oljuštio ni jednu narandžu. Bobice nara sam kupovao već očišćene. Sok se pije samo kad curi niz bradu i sklizne do pupka.

…..

– Otkud to ime Gringa? Ko ti ga je dao?

– Niko zbog koga treba da brineš.

– A partner? Iz teretane? Mlad?

– Ja ne pitam s kim si večerao za Badnje veče...ni doručkovao jaja za Uskrs, pa ....

– Hajmo da jedemo. Nisam našao pravi nar. Ali bobice su pune soka...