Jutro

Pročitao sam poslednju stranicu "Bludnog sina", sklopio knjigu i ostavio pored televizora. Hodao sam gore-dole i razmišljao. Kakav blistavi um je bio taj Bukovski. Deca su spavala. Ruska strateška avijacija je razarala Kijev. Misli mi je prekinulo zvono na vratima. Pogledao sam kroz špijunku. Na hodniku su stajali mladić i devojka. U rukama su im bile fascikle. Popisivači. Reših da im ne otvorim. Zvonili su još nekoliko puta i odustali.

Helikopter je kružio iznad grada. Vlast je juče najavila da će podići helikoptere da spreči diverzije na gasovodu Turski tok.

Sa ulice je počeo da dopire zvuk bušilice. Takav zvuk nikad ne sluti na dobro. Uzeo sam prazne flaše sa terase i počeo da punim vodom. Deca su se probudila. Podigao sam roletne i pogledao kroz prozor. Razrovili su ulicu. Voda je polako nestajala.

Biće teško pregurati još jedan dan, pomislio sam.

Autor Milan Neđić