Mirdita, dobar dan

Drug moj, Čeda, iselio se sa porodicom u Švedsku pre pet godina. Većinom dva puta godišnje dolazi u Srbiju. Uvek se vidimo. Obično svrati kod mene popodne u stan i još jednom odemo u grad uveče na piće.

Čeda je rodom iz Šapca. Njegova majka je poreklom sa Kosova. Završio je Stomatološki fakultet. Upoznali smo se u Studentskom gradu, tačnije u književnom klubu čiji smo bili članovi. U Stokholmu, gde živi, igra rekreativno košarku za jedan klub veterana. Njegov klub je ove godine učestvovao, početkom maja, na jednom turniru u Banjaluci pa je zbog toga vanredno došao i u Beograd.

Svratio je da se vidimo. Pili smo pivo i pričali o svemu. U jednom trenutku je izašao na terasu da zapali cigaretu.

"Imaš tu pepeljaru, u ćošku, ispod su neke kancelarije, sede dole na terasi", rekoh.

"Ko su, neka firma?"

"Ma, oni što organizuju onaj festival Mirdita, dobar dan, Incijativa mladih."

"Ne seri, otkud oni u tvojoj zgradi?"

"Pa, iznajmili, znaš da su prizemlje i međusprat poslovni prostori."

"Aha, jasno mi je", reče Čeda vrteći glavom."Uzmu ti njivu, a onda dođu da te ubeđuju kako je to super", reče glasno. Onda uze telefon i pusti Vidovdan.

"Nemoj, jebiga, ja živim ovde", rekoh.

Poslušao me je, ugasio cigaretu, isključio pesmu, zatvorio terasu i počeo pričati kako je dogovorio promociju svoje nove zbirke pesama u Javnoj biblioteci u Stokholmu.

Autor Milan Neđić