Na slovo O

Otuđiti se.

Odustati.

Otpustiti.

Otupeti.

Život nije, zaista, nimalo lak. Veoma je jednostavan. U toj jednostavnosti treba doseći savršenstvo. Tako su nam bar preneli oni mudriji od nas. Na osnovu čega su oni mudriji? To je pitanje koje želim da odgonetnem. A odgovor je, kao i svaki (?), veoma jednostavan. Dat je na početku.

Daviš se nešto sa nekim ljudima, ceo život osta da se preganjaš sa njihovim sujetama, egom i kompleksima. Tek jednog dana (javi se neki gavran sa grane) spoznaš da nije greh otuđiti se. Odlepiš se od njih. Teško je to. Ali svako čupanje izaziva i rast. I onda se otuđiš. To je u njihovim očima, dok je u tvojima sjaj oslobođenja. Ne spavaš, nemaš redovnu ishranu, kafa ti je maćeha i majka. A majka nepoznata imenica.

Samo još malo, govoriš sebi. Samo da završim ovaj ispit, samo da okrečim još ovu sobu, samo da položim test iz jezika. Šta ti je? Da li zaista misliš da ćeš sreću i jednostavnost naći tu? Nije greh odustati, nije greh reći “ne” željama onih gore, sujetnih, egocentričnih i iskompleksiranih. Jednostavnost se može naći na tvrdom kamenu, gledajući ka nebu i žmureći u vodi. Tu ćeš spoznati sebe. A ne tamo sa nekim titulama koje ne želiš ali bi hteo da ih poseduješ. To će u njihovim očima biti odustajanje, a u tvojim osvešćivanje.

Zna se ritual. Svako jutro uđeš na njen profil, njegovu instagram priču i uz sve to ide “vaša” pesma sa youtube-a. Nebitno je što je prošlo godinu dana od onoga što ste (ili samo ti) nazivali večnom ljubavlju. Zaslepljene oči nikada neće spoznati lepotu i odraz u onima koje su u njih zaljubljene. Zato, otpusti. Slepe snove i vidna razočarenja. Neka ide svako svojim putem. Nije greh otpustiti bivšu ljubav; iako će tako izgledati, ti ćeš spoznati nesto drugo. Da je svakom data uloga i da u čitavoj predstavi postoji jedna koja će biti samo tvoja. I ona će ti doneti olakšanje. Na sve prepreke, nedaće, reči, poglede, gledaj sa smirenošću. Biće (uvek) onih koji će reći da si otupeo. A ti, kada legneš, znaćeš na sve to samo da se osmehneš. Jer život jeste takav, smešan. Zato se osmehni i odrasti.

Stefan Živanović