Noć (iz taxija)

Noć je, prohladna i kišovita. Ulica je pusta i samo nas trojica smo na ovoj stanici na periferiji. Ja sam poslednji u redu i bez nade da ću uskoro otići odavde.

Dolazi jedna devojka i staje kod prvog kolege. Kratko razgovara sa njim, zatim prilazi drugom. Razmeni nekoliko reči i sa njim, a onda dolazi do mene. Rukom mi pokazuje da otvorim prozor. Mlada je i izgleda sasvim pristojno. Kosa, mokra od kiše, slepljena joj je uz obraze.

- Radim. - kaže.

- Izvoli?

- Radim. – ponovi - Hoćeš malo zabave?

Odmahnem glavom, i krenem da zatvorim prozor.

- Četristo. - kaže smešeći se.

- Ne. - kažem.

- Može i za dvesta... Ni kutija cigareta...

- Ej... Stvarno nisam raspoložen... Produži.

- Samo dvesta... - kaže, a lice joj se iskrivi u neku tužnu, molećivu grimasu... Možda dovoljno za sendvič... Iz novčanika izvadim novčanicu i pružim joj. Drži novac u ruci i gleda me.

- Ne treba ništa. - kažem - Idi.  - u tom trenutku, stiže još jedan kolega. Ona smesta odustaje od mene i odlazi njemu. Kratak razgovor, vrata se otvaraju i ona uđe u auto... I odlaze...

 A grad spava, ravnodušni oblaci putuju nekim svojim putem, prosipajući za sobom dosadnu kišu…