Noć u knijižari

Mira je nakon završenog fakulteta rešila da otvori knjižaru. Novcem koji je nasledila od bake, kupila je manju kuću sa potkrovljem. Donji deo kuće popunila je policama i napunila knjigama. Jedan deo tog prostora bio je namenjen za književne večeri. U jednom delu potkrovlja stavila je kauč, pisaći sto i policu za registratore, a u preostalom delu, bilo je manje kupatilo sa tuš kabinom i malena kuhinja.

Bila je srećna što je ostvarila svoj san. Knjižara je lepo radila i ona je sve češće boravila po ceo dan u njoj. Ubrzo je shvatila da bespotrebno plaća iznajmljeni stan, jer je tamo samo noć provodila. Otkazala je zakup stana i preselila se u gornji deo knjižare. Bilo je malo, ali je ličilo na dom.

Prve noći, bila je premorena i legla je rano, zaspavši istog momenta kad je spustila glavu na jastuk. Čula je, kao u daljini neku lupnjavu, ali nije mogla da ustane i proveri šta je to. Ujutru, kad se obukla i skuvala kafu, sišla je dole kako bi otvorila knjižaru. Zamalo nije zgazila jednu knjigu koja je bila na podu. Začuđeno je pogleda i saže se da je podigne.

Dan je protekao veoma brzo. Imala je dosta posla, jer su stigle nove knjige, a i kupaca je bilo sve više. Uveče je, zatvorivši knjižaru, otišla gore u svoj maleni stan. Istuširala se i legla. Još nije ni zaspala kad je čula da je nešto palo dole. Malo se uplašila i rešila je da ujutru proveri o čemu se radi. Pustila je laganu muziku, i uz zvuke violine, brzo je zaspala.

Ujutru je opet našla knjigu na podu. Nije znala o čemu se radi. To se ponavljalo svake noći. Jedno veče skupila je snagu i krenula niz stepenice. Još nije ni sišla skroz do dole kad je videla kako nekoliko knjiga same padaju. Skamenila se od straha i pobegla gore. Rešila je da se raspita po komšiluku ko je živeo u toj kući. Saznala je da je tu živela jedna siromašna porodica. Majka i očuh su bili alkoholičari, a devojčica od ndeset godina bila je jako bolesna. A priča se i da je očuh tukao, jer je ona tražila da joj kupi knjige da čita.

To veče rešila je da ne spava. Sišla je u knjižaru i sela u fotelju koja je bila u kutku za književne večeri. Svetlo nije palila, ali je knjižara bila osvetljena uličnim svetiljkama. Sela je i čekala. Odjednom, jedna knjiga je poletela i pala. Mira se stresla i još više uvukla između stranica fotelje. Poletela je još jedna knjiga, a onda je čula tihi jecaj dečiji. Bilo je strašno, ali morala je da istrpi i vidi šta se dešava. U jednom momentu videla je siluetu devojčice kako čuči kraj police sa knjigama i plače. Ni sama ne zna odakle je skupila hrabrost i prišla joj.

"Zašto plačeš", upita devojčicu.

Ona je pogleda uplakanim očima.

"Tražim neku dečiju knjigu da pročitam dok ne dođe moj očuh, ali ne nalazim ni jednu.", reče I nestade.

Mira je jedva dočekala jutro. Otišla je kod komšinice i raspitala se šta se tačno desilo sa devojčicom. Ona joj je kazala da je umrla. Da li od bolesti,  ili od maltretiranja od strane očuha, nije znala.

Mira ode u knjižaru i pozove izdavača od kog je kupovala knjige i poruči puno dečijih knjiga. Već isto posle podne stigle su joj knjige. Preuredi jedan ugao samo za dečije knjige.

Uveče opet sede u fotelju i sačeka devojčicu. U jednom momentu začu okretanje stranica. Priđe policama i vide devojčicu kako sedi i čita. Pogledala je svojom okicama i s osmehom na licu reče.

"Hvala ti puno."

Više se nije pojavljivala, a Mira je kupovala redovno dečije knjige i priređivala književne večeri za decu.