Plačem, jer nemam reči

Kiša je u Beogradu. Bliži se kraj 2021.

Nateram sebe da izađem iz stana i odem do prijateljice na kafu. Te pozive ne odbijam. Ipak se vučem po sredini ulice i razmišljam kako ne volim kišu i hladnoću, ali je bar lepo po takvom vremenu leškariti, ako je čovek u mogućnosti, to mi dođe kao jedina pozitivna misao u vezi ovakvog vremena. Zaključujem da hladnoću ne podnosim ni u kom smislu, pa makar i sneg padao kao romantični začin nekima koji vole zimu. Čuj, vole zimu! Da, sa toplim čajem u rukama gledajući kako lepo pada sneg iz toplih soba svoje ušuškanosti.

Nema ljudi na ulici, osim što mi u susret dolazi stariji bračni par. Pažnju mi je privuklo to na koji način je žena hodala pored muškarca. Pratila ga je u korak pognute glave. Meni se odmah rađaju misli o privrženosti u ljubavi. Oboje su bili u nekim tamnim jaknama i imali su kapuljače. Muškarac je vukao kolica jednom rukom, a u drugoj je držao malo deblji prut. On je već glavu držao pravo, ali nekako čudno gledajući ispred sebe.

I ništa nije bilo neobično, osim što su se na moje iznenađenje i trenutnu zbunjenost zaustavili pored kontejnera. Sad je već trebalo da dođem blizu njih. Pravim se da ih ne vidim. Možda jeste ovde reč o ljubavi, ko zna, ali, shvatićete, o ljubavi prema ljudima.

I sve vidim i pravim se luda. I sve pokušavam da razumem, ali mi se grlo steže i ne mogu da zaustavim suze.

Jeste, ništa neobično videti ljude, naročito rano ujutru ili kasno uveče, koji pretresaju kontejnere, dok ih ne isprazne đubretari. Jeste, nije nam neobično i da ljudi jedu pored kontejnera... Na žalost, svakodnevno nailazim na te scene. I pomisli čovek, kao i uvek u svojim iluzijama, da idući ka budućnosti može biti samo bolje svima, hajde ne svima, bar većini. Ali, ne biva tako!

I njih dvoje su se nadali boljem životu. I sigurno nikada nisu pomislili da će tražiti po kontejnerima hranu da bi preživeli. Da li njima znače „sniženja“po tržnim centrima, ili razmišljaju gde će za Novu godinu?

Prolazim pored njih koji ćuteći preturaju po đubretu tražeći nešto, ej nešto za život!

„Uzmi,“ reče kratko i tiho čovek ženi, “u kesi je!“ Ona automatski stavlja u ona kolica.

Ja sam već otišla, obratila se Bogu, prizvala anđele, plakala kao što je i kiša padala, molila se, molila...