Pregled kod psihijatra

Gledam ga kako se igra sa svojim autićem poput bebe, momak od petnaest godina kojem već raste brada. Vrti prstom točkove i smeje se, a meni suze kreću. Prelep je, viši i krupniji od mene, atletski građen. Gledam ga i pitam se: Šta li mu je spržilo mozak?

U poslednje vreme je bio uznemiren, plakao je i ljutio se za svaku sitnicu, pa smo zbog toga juče bili na pregledu kod psihijatra.

Pregled je trajao petnaestak minuta. Ispričao sam, u kratkim crtama, razlog dolaska. Psihijatar mi je postavio nekoliko pitanja, a zatim predložio da se poveća doza leka.

"Dolazi ovih dana sve više dece na vanredni pregled, možda zbog ovih vrućina...", reče psihijatar dok je pisao izveštaj.

"Možda", rekoh.

Izađosmo iz ordinacije. U čekaonici su bili roditelji sa dečakom starosti između dve i tri godine. U ustima mu je bila cucla. Kad nas je video bacio je cuclu, počeo da plače i da se otima od majke u čijem je krilu sedeo.

"Imamo zakazan pregled", reče žena.

"Uđite u ordinaciju", reče psihijatar.

Uđoše u ordinaciju, a mi sedosmo da sačekamo da službenik privatne klinike napiše račun i overi nalaz.

"Sve je više dece sa razvojnim poremećajima", rekoh, tek onako, slučajno, kao kad bih rekao: "što je danas neka vrućina."

"Pročitao sam skoro", reče službenik, "da je jedna studija, koja je urađena u Izraelu, dokazala da starost oca igra važnu ulogu. Ako je otac stariji od četrdeset pet godina verovatnoća da dete ima razvojni poremećaj se povećava za, čak, pedeset odsto."

"Žene su ranije rađale dok su god mogle, do četrdeset, četrdeset pet, pa, čini mi se, nije bilo ovako kô danas."

"Čini ti se, takvu decu su krili po kućama."

"Moguće", rekoh.

Platih račun, uzeh papire, srdačno se pozdravih i izađosmo iz klinike. Do ulaznih vrata zgrade dopirao je plač nesrećnog deteta.

Na putu do kuće, razmišljao sam o roditeljima deteta. Izgledali su dosta mlađe od mene. Ne bih rekao da otac ima više od trideset pet. Jadni ljudi, pomislio sam.

Autor Milan Neđić