Rokenrol, nego šta

Miroslava Poparu, tog vedrog, dobroćudnog čoveka, voleli su svi u komšiluku i uvažavali. Ljudina, govorili su za njega. No, ima već neko vreme, veoma se promenio. Uvukao se u sebe, smračio i narogušio, ni njegovi najbliži ne pamte kad su ga poslednji put videli nasmejanog. Ne svraća više ni u bistro u centru, da sa svojim starim birtijaškim društvom popije čašicu rakije, već s posla pravac kući.

Sigurno ga je neka teška muka pritisla, svi su bili saglasni. Nešto o čemu on ne želi da govori, inače bi bar neko od njegovih kolega i prijatelјa znao šta je posredi.

Jedne večeri, posle napornog dana u prodavnici auto-opreme, Miroslav se odmarao, tobože čitajući novine. Imao je običaj da, po povratku s posla, pošto se istušira i presvuče, posedi malo u polumraku lođe gde bi mu društvo pravile „Večernje novosti”, ne mareći što ga zvonki glas njegove supruge Marije doziva da smesta dođe za trpezu.

Gledajući u slova koja bi s lakoćom izmicala njegovom odsutnom pogledu, misli bi mu odlutale ka njihovoj jedinici Ani, koja je postala glavni razlog njegovih briga. Ima već dve godine kako se zalјubila u kolegu s fakulteta, napustila studije prava i s njim i još dvojicom momaka osnovala rok-bend. Mikrofon, gitare i bubnjevi, postali su sav njen život, a ne fakultet. To je ubijalo Miroslava. U nju je polagao nadu, završiće studije i imati osiguranu budućnost. A sad je sve to palo u vodu zahvalјujući tom tipu koji se nepozvan umešao u njihov život i njegovoj ćerki „otvorio oči“, pa pošto je sebe našla u rokenrolu, izgubila je interes za sve druge ovozemalјske stvari.

Tako su mu prolazili dani, naročito večeri, kada bi napadi očaja bili sve intezivniji i narastali do nepodnošlјivosti. Ipak, vremenom je postalo i previše očigledno da je najobičnija ludost to što sa sopstvenim detetom ne može da izgladi odnose. I to ga je sve više tištilo. Trebalo je nešto preduzeti. Ako bi i prozborili koju reč kada ona dođe da ih obiđe, on bi počeo da joj pridikuje a nije se libio i da zapreti kako će njenom dečku prvom prilikom razbiti njušku – čime bi još više produbio jaz između njih.

Čitao je sportsku stranu kada se ponovo na njega spustio onaj zvonki ženski glas što ga je dozivao iz kuhinje: 

– Ne čitaj u mraku, nesrećo! Izgubićeš vid isto kao što si izgubio i pamet!

– Dosado, pamet sam izgubio zato što je nisam štedeo!

Posle nekog vremena, Miroslav je otvorio i strane posvećene kulturi. Vest koju je pročitao razgalila mu je srce.

Rok grupa „Šugavo pseto“ nastupiće kao gost na ovogodišnjoj Zaječarskoj gitarijadi!

Poskočio je i bacio novine uvis.

– Rokeri su to, a rokeri imaju veliko srce i veruju u moć praštanja! Kada sam ja bio njihovih godina, o tome je pevao Džon Lenon. Oni ga vole, a voleo sam ga i ja...

Pitao se nije li došao kraj njegovim mukama.

– Priznaću poraz pred njenim drugarima iz benda, ali vratiću dete u svoj zagrlјaj. A posle treba raditi polako, srplјivo, možda na kraju ipak sve izađe na dobro.

Pokupio je novine koje su maločas, u naletu njegovog ushićenja, završile na podu, i uredno ih složio na stočić. Potom se uputio u kuhinju.

Prikradajući se prišao je s leđa svojoj „dosadi“ dok je ona nagnuta nad sudoperom gunđala nešto sebi u bradu – zagrlio je obema rukama i polјubio u kosu. Dok se ona pitala šta ga je to najednom spopalo, sasvim približivši usne njezinom vratu, šapnuo je:

– A fali li tebi nešto, dušice, onako mislim, znaš već...

– Reći ću ti nešto o tome, ali ne ovde, nesrećo – odgovorila je. – Jelo se i onako već ohladilo...

* * *

Svojom tvrdom rokerskom svirkom „Šugavo pseto“ razmrdalo je sinoć zaječarsku publiku. Kao što je i bilo očekivano, ovaj sve popularniji beogradski bend razgalio je srca i zagrejao dlanove svojih brojnih fanova. Posle još jednog u nizu njihovih sjajnih nastupa, iz hilјada grla orilo se: Živeo rokenrol! Živeo rokenrol!

– Rokenrol, nego šta! – pijući jutaranju kafu sa svojom „dosadom“, ponavlјao je Miroslav pročitavši u „Novostima“ izveštaj sa sinoćnjeg nastupa njegove mezimice i njenih drugova.

Dok su oni obeznanjeni, nakon besomučnog prangijanja na bini i ostatka noći provedene uz logorsku vatru, gitare i vrisku svojih fanova  – blaženo spavali, mladi i lepi.