Tišina koja je plesala

M.- odzvanjalo je u mojoj tišini iščekivanja. Hladni, sunčani zraci plesali su mi po licu. Nervozno, ne nije to. Više uzbuđenje, iščekivanje. To je bilo stanje koje je dostiglo zenit. Nanizani dani, radosno iščekivanje. Dim koji sam izbacivao plesao je oko senke koja se iscrtavala. Minuti su trajali kao večnost, ali to sam čekao. Tražio sam sebe u tom ogledalu...

M.- odzvanjalo je u poslednjoj tišini dok sam išekivao da pogled, okrenem u pravcu..., da ustanem, koračam, da ...

Svaki ples, pokret, urezan je u moje sećanje i nikada neće umreti. Ali jedan, uvek je jedan pogled, jedan trenutak, jedan urezani treptaj oka taj koji nikada ne može se ponoviti. Taj setni trenutak, uhvaćen u skrivenom pogledu, ukradenom. Nije se rodio slikar, pesnik, ne postoji odbegli umetnik koji može ostaviti za večnost taj trenutak. Samo moj odbegli pogled, nesiguran, smušen i uplašen. Ponavljaće iznova to večno trajanje trenutka i ko zna da li će um ikada moći da razume.

Učinila je pokret. Nesvesni, pokret koji je izvan puke stvarnosti, možda nesvesna da njen moćni um, da njene snažne i sigurne misli mogu biti nekontrolisane. Ispružila je obe ruke. Usporeno, da pokret traje, da putuje. Želela je da dodirne moje lice koje je nevino, iskreno posmatra. Dodirnula je lice, skladno, obema rukama. Nežno, sa posebnom strašću, oči gledale su moje. Ćutale i iz njih je slivala se strast. Posmatrala je sebe u slici koja klizi kroz lavirinte mojih misli. Mislim, verujem videla je sebe. Veličanstvenu, moćnu, sasvim običnu koju nikada niko nije prepoznao.

Kao da ćutanje je govorilo, da prvi put... Neko vidi je, i zna da to je ona, jedina, prava ona ...

M-odjekivalo je u mojim mislima, dok sam skraćivao korake odlazeći. M-, nju sam čekao kada sam padao i gubio nadu da ću sebe pronaći.

Nisam primećivao ljude u pokretu koji su se sudarali sa mnom. Nisam čuo škripu automobila koji su tik pored mene prolazili. Nije postojao svet kojim sam koračao. M! Samo njen glas, putovanje kroz vreme, samo ona. Moć i seta i tama sobe.

Osećao sam se istinski srećan i konačno svoj. Osećao sam...

Autor Vladimir Radovanović