Tunel...svetlost...i...

Martin nikuda nije izlazio. Moguće da su protekle mnoge sedmice, a da nije ugledao zrak svetlosti, osim kroz pogled iza spuštenih zastora, tek toliko da ne zaboravi da postoji svet... Narušenog zdravlja, mračan, otupeo, provodio je dane u neprekidnom ležanju, bez volje da učini i najmanji napor i sve što postoji preokrene. Nekoliko poslednjih jutara u njegovom životu bilo je neobično, čusno, zbunjujuće. U jutra, kada bi san gasio nesanicu, ponavljao se jedan isti san. U početku zanemarivao je san, ali on se ponavljao iznova, bilo mu je zbunjujuće, neprijatno, pomisli damožda je sve posledica dugotrajnog stanja zaleđenosti, prouzrokovano korišćenjem lekova ili... Još gore, pomisli da buja ludilo, crna rupa koja se otvara i guta sve pred sobom... Raspadnuti mozak koji praska u paramparčad ?

Poče osećati ogroma strah, koji bi ga progonio u poznu noć, strah od sna ili... Strah od besmislenog, od bezazlenih slika prizora kojima on pridaje važnost, simbolizujući svaki znak u promicanju.

 Pod teretom umora, u nadiranju sna, pojavljivao se tunel. Polumračan, nazirućeg početka i nepostojećeg kraja.  Lomio se u snu na koju stranu krenuti, kao pitanje života i smrti bio je izbor . Koračao je, desnom stranom tiho, ne narušavajući tišinu, činilo mu se da u daljini naziru se neka stara vrata. Skoro da bi ih dotakao i san bi se svaki put prekinuo, raspršio u tački dodira... Kao neka neslana šala, gruba igra ili...

San ga je mučio. Bežao je, dugo šetao posle zatočeništva, umotan u pohabani kaput, skriven od naslaga hladnoće, prolazio je kroz ljude, užurbano, kao u snu, trčeći da pronađe...

Danima je obilazio zaboravljene ulice, skrivene trgove, zavirivao u slepe ulice, tražio je, duboko osećajući da sve je na dohvat ruke ali izmiče. Zamka, sve je ličilo na smišljenu i dobro isplaniranu zamku...

Jaka kiša, neuobičajena za poznu jesen, ubrzla je njegove korake, trk u zaklon, bilo koji ... Sam je , skriven pod nesigurnim zaklonom, prolaze minuti, mnoštvo minuta, on tupo zuri u jednu tačku i beskrajno čeka. Nešto ga probada, nešto mu unosi nemir, vuče ga, šapuće mu...

„OČI.“ pomisli... „ To su one oči...san...tunel...svetlost...vrata... Oči...ogledalo duše...“ Nepomično posmatrao je.