Foto:
autor nepoznat
U Draču
08.09.2022
U Albaniji, u Draču, jedne godine, imao sam priliku da razgovaram sa nekoliko Albanaca sa Kosova. Bili smo u istom hotelu na letovanju sa porodicama. Pričali smo na srpskom. Razgovor je počinjao lakom konverzacijom, koja bi polako prerastala u priču o ratu i odnosima Srba i Albanaca.
Čudno je to kad upoznaš nekoga ko je u medijima predstavljen kao arhineprijatelj, a onda vidiš da se ponaša slično kao ti. Pliva, uči dete da pliva, malo se raspravlja sa ženom, čeka u redu za palačinke, igra sa decom uz pesmu Baby shark, a ti gledao na televiziji kako samo želi da ubije Srbina i zatre sve što je srpsko.
Jedan dan, plivajući u bazenu, moj sin Marko isprskao je jednog muškarca mojih godina. Na moje sorry on je rekao:
”Nema problema, to je samo dete. Odakle ste?”
”Iz Beograda”, odgovorio sam.
”Baš iz Beograda?”
”Baš.“
„Odakle ste vi?“, upitao sam.
„Iz Mitrovice“, odgovori.
„Kako se slažete sa mojim zemljacima?“
„Kojim zemljacima?“
”Pa, Srbima u Mitrovici.”
”Jesi li bio nekad na Kosovu?”
”Nisam.”
”Nikad nisi bio na Kosovu, baš nikad?”
”Nikad.”
”Kako nikad nisi bio na Kosovu, nikad nisi bio na Kosovu?”
”Nisam, nisam imao prilike.”
”Nisu to tvoji zemljaci, nego moji. Nikad nisi bio na Kosovu, a tvrdiš da su to tvoji zemljaci.”
Nasmejao sam se.
”Dobro, kako se slažete sa Srbima u Mitrovici?”
”Odlično, bez problema, dok ne dođu iz Beograda i potpale vatru, ovi tvoji. U ratu su zapalili moje selo, petsto kuća. Moj sin ne može da shvati zašto je neko palio kuće”, reče i pokaza rukom na dečaka, u njegovoj blizini, starosti desetak godina. ”Je l’ ti fali nešto ovde?”, nastavi.
”Ne fali, odličan je hotel, dobra hrana, ljubazno osoblje.”
”Šta si mislio kad si krenuo?”
”Šta da ti kažem, kod nas je počela da se reklamira Albanija kao nova turistička destinacija.”
Marko otpliva na drugu stranu. Ja za njim. Ne rekoh novom poznaniku da sam rodom iz Bosne i da su i moje selo zapalili.
Autor Milan Neđić