U vihoru sećanja

Najviše je volela da slobodne trenutke provodi u društvu svoje bake, koja je bila njen idol i glavna heroina u svim pričama, kojima bi ga, do kasnih večernjih sati, zabavljala. Imala je ogromnu inspiraciju i nadahnuće kada bi se prisetila svoje prošlosti. To je bilo doba u kojem je stasavala i formirala se u zrelu ličnost. Naročito ju je oduševljavala pomisao na trenutke iz njene rane mladosti, kada je bila bez briga i obaveza koje su joj postale verni pratioci u daljem životu. Uvek bi priču započinjala, traženjem određene fotografije iz albuma prošlosti kojim bi se vraćala na ista mesta u kojima je obitavala. Priču bi završavala sa skrivenom setom u očima u kojima bi se pojavila po koja suza, kao nagoveštaj nostalgije za prohujalim vremenima. Na usnama bi joj se nesvesno oteo bolan uzdah, žal za mladosti i svim pojedinostima koji su je pratili na njenom životnom putu.

Saznala je da je baka imala jako teško, ali srećno detinjstvo, ispunjeno ljubavlju i velikom pažnjom svojih ukućana. Bila je ćerka jedinica, odrastajući uz dvojicu braće koja su se ponašala krajnje zaštitnički prema svojoj jedinoj sestri. Ponekad bi u svojoj prekomernoj brizi, nesvesno prekoračili svoje dužnosti, pa bi je sputavali u ostvarenju svoje prve ljubavi koja je naišla sasvim slučajno.

Bio je njena ljubav na prvi pogled, čovek njenog života i najbolji drug iz gimnazijskih dana. Sve je tako brzo prošlo, gotovo kao treptaj oka, a činilo se kao da traje poput večnosti u svemiru. Savetovala je unuku da nikada ne žuri u ljubavi, jer je to pitanje srca i duše, spoj neraskidivog lanca. Za ranjenu dušu ne postoji pravi lek, a kad srce žarom voli, nikako ne sme da pogreši. Nakon dužeg zabavljanja, kojem su se dugo opirali roditelji i braća, nastupio je trenutak prosidbe, posle saznanja da im je ćerka u drugom stanju. Najpre je došlo do neočekivanog šoka i negodovanja, ali kako je vreme sve više odmicalo, došao je trenutak prihvatanja, pogotovo nakon upoznavanja svoje buduće unuke, novog člana porodice. Uverili su se da je izabranik njenog srca, čovek koji je ispunio sva njihova očekivanja. Vrlo brzo su se zaposlili i nastavili da grade svoju karijeru prožetu brojnim uspesima.

Poslovni uspeh je nezaobilazno pratila i promena mesta boravka, pa su morali da nastave svoj put daleko od roditeljskog doma i mesta rođenja. Ova činjenica je naročito teško padala njenoj braći, koji su zavoleli svoju sestričinu i ni po čemu je nisu odvajali od svoje dece, ali su, zarad očuvanja njenog doma, pristali da joj pomognu u nalaženju novog prebivališta. Imali su brojne veze i lako sklapali poznanstva na duge staze u svim mestima koja su obilazili. Ovde je baka na trenutak zastala, kao da želi da od sebe odagna senku sumnje koja je već dugo vremena mučila. Napokon joj se ukazala jasna slika svih događaja koji su prethodili rađanju njene unuke mezimice. To vreme je toliko brzo proletelo, da nije stigla da u potpunosti uživa u odrastanju svoje kćeri jedinice, usled brojnih obaveza koje su je svakodnevno pratile. Tek nakon toliko godina, nastupila je konačna spoznaja svih događaja u životu njene kćeri. Shvatila je da se život poigrao sa njihovim sudbinama, preplićući ih u nerazmrsivo klupko zajedničkih događaja. Ćerka je bila njeno otelotvorenje u fizičkom i u duhovnom smislu. Sve se dešavalo gotovo identično, nalik ponavljanju, Deja Vu efekat. Velika bol zadesila ju je onoga trenutka kada je njen suprug, otac i deka iznenada preminuo,  usled velikog preopterećenja koji mu je život nametnuo. Pomislila je kako je otišao na neko sigurnije mesto sa kojeg će ih uvek pratiti snagom svojih misli iz duše. Bio je dobar čovek, i kada bi joj se pružila nova šansa nikada ne bi uticala na promenu svojeg izbora srodne duše. Sada joj je ostala nada da će se njihove duše ponovo susresti i spojiti u zajednički životnu energiju koja širi osećanje bezgranične ljubavi.

Kada ju je jednom prilikom ponovo posetila, posmatrajući je iz ugla sobe, videla je blaženstvo na njenim staračkim usnama. Učinilo joj se kao da u svojoj omiljenoj fotelji, zagrlivši sliku svojeg izabranika, spava večnim snom pravednika. Ovog puta je bila u pravu.