Daje se na znanje! (pisma iz Estonije)

Estonija je u poslednjoj deceniji poprište dešavanja najznačajnijih sportskih susreta, kako na evropskom nivou, tako i svetskog karaktera. I nije iznenađujuće redovno prisustvo „belosvetskih“ izveštača i TV ekipa na takvim manifestacijama. Osim srpskih. Oni verovatno osvajaju visine svojih profesija na mnogo kompleksnijim zadacima, te je razumljivo što redovno ignorišu izveštavanja o „trivijalnim“, takoreći, „nevažnim“ događanjima na severnim meridijanima.

Dakle, prošle godine, sredinom jula, u Talinu se održavalo Evropsko prvenstvo atletičara-juniora. Na olimpijski stadion pohrlila je omladina sa celog starog kontinenta.  Mravinjak od raznobojnih dresova i mladosti. Navijački duh posmatrača. Celodnevno oglašavanje i najavljivanje takmičara. Energija utkana u želju za pobedom. Viorenje zastava, intoniranje himni, aplauzi.

Ovom velikom estonskom događaju prethodila je spektakularna najava estonske televizije u kojoj sam slučajno „ulovila“ informaciju o učešću srpskog tima formiranog od četiri atletičarke i osam atletičara. Za to vreme, u našim glasilima smenjivale su se „predsedničke“ besede, pa je usledio izostanak rubrika za mlade sportiste. Sajt Atletskog saveza Beograda posećuje malobrojna publika, tako da je obaveštenje o predstojećim aktivnostima atletičara prošlo nezapaženo.

Na delu stadiona na kome su se obavljali treninzi i zagrevanje, beleli su se „čadori“ opremljeni najsavremenijim rekvizitima, stolovima za masažu, sportskim foteljama, rashladnim uređajima i čarobnim napicima, i sve u cilju relaksacije i dobre pripreme za osvajanje medalja. Uz muziku sa vufera, tu su se opuštali takmičari iz baltičkih i skandinavskih zemalja, iz Francuske, Engleske, Poljske, Italije, a u manje elitnom delu, u neposrednoj blizini „toi toi“ kućica, na drvenim klupama, u senci drage trobojke, u skromnim dresovima i bez masera, odmarali su se srpski omladinci. I poneli iz Estonije dve srebrne medalje. Bravo za trud, za energiju, za sportski duh!

Leta Gospodnjeg 2022. godine održalo se još jedno takmičenje u Talinu, Ironman – triatlonski festival za takmičare iz celog sveta. I iz Srbije. Još jednom bez najave i bez publiciteta. Opet je u srpskoj štampi i televiziji izostala objava o dvojici naših hrabrih momaka, jer se narativ na temu  nezamenljivog „mesije“ i dalje vrti na i u svim srpskim glasilima. Za to vreme, Talin je preuređen u scenu pod otvorenim nebom. Biciklistička trka i polumaraton odvijali su se oko Starog grada, kroz okolne šume i parkove a plivanje u jezeru Harku. Dvodnevna epska dešavanja zabeležilo je stotine kamera. Još jednom se srpska zastava ponosno zaviorila u svom skromnom ćošku, a momci se u Srbiju vratili sa osvojenim ličnim rekordima i sedamdeset trećim mestom (učestvovalo je 539 takmičara).

„Oj, Srbijo, među šljivama!“