Šaptačica konjima
Milica je došla iz škole,izula se i skinula jaknu. Srđan je sedeo u sobi i gledao neki film. Čuo ih je kako se nešto došaptavaju I onda ženine reči:
-Ne znam…idi pitaj tatu.
Ušla je kod oca, pozdravila ga, sela i upitala:
-Tata. Šta misliš o konjima?
Srđan se zagledao u nju, nasmešio i rekao:
-Na koje misliš? One sa dve, ili četiri noge? -reče to kroz šalu
-Tata! Ozbiljno te pitam...kod nas u školi jedan nastavnik vodi terapijsku školu jahanja za decu sa posebnim potrebama. Volela bih da idem da pomažem.
-Vidi. Ne znam baš puno. Znam samo da su konji plemenite životinje. Dosta su čiste, vole pažnju. Probaj, ništa ti neće biti!
Milica je krenula sa odlascima na salaš, gde je bila ta škola i Srđan je video na njoj koliko to voli. Svaki dan je bila puna priča o dešavanjima, zgodama i nezgodama. Posle mesec dana, kada se vratila iz škole, rekla je:
-Tata! Onaj nastavnik što vodi školu jahanja je rekao da dođeš do njega. Hoće da priča nešto sa tobom.
-Šta si uradila? Jel nešto opasno?-reče Srđan kroz osmeh.
-Ma jok. Nešto u vezi škole. Ne brini sve je ok.
Posle nekoliko dana, Srđan je otišao do škole i pronašao nastavnika.
-Dobar dan. Ja sam Milicin tata. Rekla mi je...
-Dobar dan. Ja sam nastavnik Miša. Da. Hteo sam da popričam nešto sa vama o Milici. Vidite, ja ovo radim već dosta dugo. Ceo svoj život sam posvetio ovoj deci. Kao što ste čuli, verovatno, imamo i neku vrstu hora, gde se oni druže, pevaju, recituju... Ovu školu sa terapeutskim jahanjem sam počeo pre nekoliko godina, dobili smo iz nekih donacija par konja. E, stvar je u tome da sam posmatrao Milicu od kad je došla, njen odnos prema svemu tome, posebno prema konjima. Verujte mi da nisam video odavno nekoga da toliko pažnje i ljubavi poklanja tim životinjama, a najbolje je to što i konji vole nju. Teško će ta životinja tako brzo pružiti ljubav. Prosto se osećaju povezani. E, tu mi treba vaša pomoć.
-Ne razumem. Kako ja da vam pomognem?-reče Srđan
-Pa ovako. Prvo mi treba vaša saglasnost za nešto što planiram. Hoću da budem Milici neka vrsta mentora, da je obučim, da me nasledi jednog dana. Ona u sebi ima tu vrstu ljubavi koju želi da pruži ovoj deci. Iste ljubavi koju im ja pružam, zato želim da, jednog dana, ona to nastavi. Ona voli i konje. Poneki put imam utisak kao da sa njima priča,kao da je razumeju šta im govori. Uostalom, dođite neki put sa njom na salaš. Lepo je tamo. Ima roditelja koji dolaze, upoznajte se, družite se.
-Upoznali smo već neke od njih, dolazili su skoro kad je Milici bio rođendan. Ustvari, sad će i sajam. Čuo sam da ćete biti u nekoj hali. Radim tamo neke sezonske poslove, pa ćemo se videti. A, za ovo što ste me pitali, nema problema. Ako vi to smatrate, imate moju i supruginu podršku. Sve dok je njoj lepo, mi smo uz nju.
-Drago mi je. Vi takođe morate njoj biti stalna podrška, mada vidim da je već ima. Vidimo se na sajmu!
Par nedelja kasnije, počele su pripreme za sajam. Srđan je već radio kada su počeli da dolaze u halu, koju su dobili za vreme sajma. Uhvatio je malo vremena da ode da ih obiđe i na ulasku u halu je zastao videvši ćerku kako radi oko boksova sa konjima. Posmatrao ju je sa koliko ljubavi se ophodi prema konjima, kako im stalno nešto govori, a oni su je non stop pratili pogledom. Setio se jednog filma,”Šaptač konjima” sa Robertom Redfordom i kroz glavu mu je proletela misao: ”Moja ćerka je kao šaptačica konjima!”
In memoriam - Slavica Đurđić 17.11.1992 - 14.08.2016