Svevremenost - Jelena Malešević

Jelena Malešević

Već 20 godina se bavim modom. Ono što je neuobičajeno jeste da sam u svet mode ušla pravo iz arheologije. Oduvek su me pitali kakve veze ima moda sa arheologijom. Ta veza sam verovatno sama ja. Po meni sve je povezano. Arheologija ti daje dobar uvid u poznavanje istorije umetnosti, kao i pregled civilizacija u svim domenima njihovog izražaja. U tom smislu moj pristup modi je dosta ezoteričan i filozofski, konceptualno nastrojen, što mi je prilično odmoglo, jer moji radovi nikada nisu pratili trendove, niti bili u nekom "žanru“. Ono što je esencija mode i lepote jeste stil. Najteže je izgraditi sopstveni stil i estetiku. Meni to nije predstavljalo problem iz razloga što sam ja kroz modu i estetiku želela da prenesem nešto više, nešto što stoji ispod nje, a to je suština, ideja. Ovo je dosta avangardan i konceptualan pristup modi kao mediju koji se često svrstava u nešto efemerno i banalno.

Lepota je za mene uvek bila posledica harmonije forme i sadržaja. Pitanje je šta je bitnije, sadržaj ili forma, podseća na ono o piletu i jajetu. Odgovora nema na pitanje „ili- ili“. Forma bi trebalo što bliže da isprati suštinu koja se pomoću nje izražava. Za mene moda predstavlja način izražavanja, drugi jezik. Sam proces stvaranja je alhemijski proces koji nudi i inspiriše mogućnost lične transformacije, a to je stil kojim je moguć uticaj u obrnutom pravcu, forme na suštinu. Lepota, to je vrsta istine, san koji se živi. Oduvek sam bila sigurna da ću imati svoj modni brend koji će služiti za emisiju esencijalnih ideja i poruka koje sam želela da prenesem kroz svoje radove. U tom smislu, moji radovi su prvenstveno nosioci simboličnih poruka izraženim kroz forme, konstrukcije i stil koji promovišu, iako su nosivi. U svom postupku stvaranja ideja često spajam mnoge civilizacije i tako dolazim do neke vrste sinkretičke vizije koju predstavljaju moje kolekcije upakovane u progresivan dizajn.

To je jedna vizija budućnosti koja u sebi nosi odjeke prohujalih civilizacija, a koje su prethodile našoj, savremenoj, kao i onima koje će tek doci. Moja publika je verovatno publika budućnosti, kao što su svi ljudi koji su izvan vremena, ljudi 25 - og časa, ljudi večnosti. Svaka kolekcija koju radim, u stvari je kadar iz mog imaginarnog filma koji, zabeležen kamerom, izlazi iz svog transcedentnog sveta.

Svoj brend, Morfium, pokrenula sam 2004. godine i registrovala ga u Amsterdamu . Tako je počela moja odiseja i oda modi i stilu. Ime brenda sam sanjala noć pre nego što je trebalo da ga registrujem u privrednoj komori. Morfeus je, u grčkoj mitologiji, anđeo predvodnik snova (Oneiroi - a). Napravila sam malu igru reči i spojila latinsku reč Morfe (promena, transformacija) i srpsku reč um. To i jeste suština moje misije bavljenja modom. Mogućnost promene, transformacije u smislu ljudskog prepoznavanja sopstvene bogolikosti, svoje idealne egzistencije, postojanja u suštinskom smislu.

Kritičari u inostranstvu su prepoznali tu osnovnu ideju i glavnu bit svih mojih radova i nazvali su ga „Goddess concept“. Moja moda ima dosta religioznih elemenata, te često deluje mistično, a nekima i mračno.

Na modu gledam kao na umetnost, iako sam do sada radila i projekte, kolekcije namenjene industrijskoj proizvodnji. Bilo je veliko iskušenje izdržati 20 godina u modi, a posebno ostati dosledan i maksimalno razviti i usavršiti početnu ideju i sam koncept, tj stil. Polazna tačka mog rada je veoma neuobičajena za modu i modnu industriju, dok  je postupak klasičan. Svaka umetnost je prvenstveno zanat i u modi je to veoma izraženo, jer zadržava dosta kompleksan zanatski pristup. Na tom zanatskom polju sam samouka i trebalo mi je dosta vremena da ga savladam. Već godinama osim što dizajniram i sama radim i konstrukcije svih svojih modela i radova, a to je veoma zahtevan i mukotrpan deo modnog procesa. Ono što sam sebi postavila kao zadatak, jeste promocija balkanske tradicije i mitologije, fantazije u svetu.

Dosta toga sam postigla uprkos potpunom izostanku podrške i razumevanja sredine u kojoj živim i u kojoj sam rođena. Moji radovi jesu svet za sebe, dosta fantastičnog izražaja i originalnog stila. Srećna okolnost je moja dugogodišnja saradnja sa fotografom Dušanom Jaukovićem (sa kojim živim već 15 godina). To mi je omogućilo da što preciznije i jasnije predstavim svoje ideje i postavim ih u odgovarajući kontekst. U poslednje vreme, fotografija mi je čak važnija od samih radova (bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće).

Kolekcije služe ilustrovanju, stvaranju kadrova filmova iz moje glave. Do sada sam radila dosta i u pozorištu kao kostimograf. Od tih predstava izdvojila bih savremene balete - La Capiberu u koreografiji i režiji Mikelea Merole i baleta Earth, Zemlja u koreografiji i režiji Joe Alegada. Napravila sam do sada dosta kolekcija koje su u stvari jedna velika kolekcija kadrova istog filma. Nadam se da ću istrajati do kraja u svojoj ideji. Zbog slobode stvaranja do sada nisam potpisala tri ugovora, već sam nastavila samostalno da radim na svom brendu, bez investitora i bilo čije finansijske podrške.

Nije to lako, ali ipak sam procenila da mi je lična sloboda važnija od boljih uslova za rad. Tako sada podnosim cenu svog izbora. Nažalost, u svetu umetnosti mecene i investitori su neophodni kako bi mogli da nastanu radovi koji verno predstavljaju ideje, a za koje je potreban materijal i dosta vremena. To je realnost.

Dobila sam ponudu da radim na filmu u inostranstvu. Verovatno ću prihvatiti, jer bih volela da dobijem priliku da se izrazim i za to bih konačno dobila prave uslove. Na taj način mogla bih da oživim i ovekovečim kostime koje bi široka publika mogla da vidi.