Balkon šampiona

Dok je ideja bila u vlasništvu navijača, balkon Starog dvora bio je jedina personifikacija dobrog u ovom narodu. Dok su se okupljali spontano i u kolonama vozili po gradovima, mašući zastavama, radujući se veselo svojim šampionima, imalo je smisla i davalo nadu građanima ove sjebane zemlje.

A onda su se pojavili najgori među nama, šampioni u svojoj oblasti delovanja – političari naravno, preuzeli inicijativu i sve pretvorili u vašar, na kome se pobednici pokazuju kao mečke Božane.

I kao što zli vlasnik maltretira jadnu životinju i tera je da igra pred okupljenim narodom, tako se na balkonu iza sportista pojavljuju oni - političari, brojeći okupljene, preračunavajući koliko je to glasova i kako bi se još mogli okoristiti.

Počelo je pre nekoliko godina, u vreme, ne sećam se nisam koje vlasti. Sve su nekako slične. Sve su podjednako gramzive, pa prosto ne razlikujete ko je od tih likova, koji se godinama vrzmaju od jedne do druge opcije, započeo a ko nastavio da do današnjih dana zloupotrebljava vlast i talente ove zemlje. 

Na balkonu, poslednji put pre par dana, sa vaterpolistima, trebalo je da se pojave i pobednici matematičke olimpijade u Kazahstanu.

Kada je vest objavljena, zapitao sam se šta li to sad znači? Sportisti više nisu dovoljni da zamažu oči svetini? Jer, kada smo mi to, molim vas, dočekivali uspešne naučnike, osim posthumo nakon što su karijere izgradili u inostranstvu? Koga je u ovim političkim elitama ikada bilo briga za uspešne naučnike?

Međutim, deca iz Kazahstana su spašena i nisu se pojavila pred svetinom u subotu. Objašnjenje koje je na početku izdato da je to bezbednosna procena i da će na balkonu biti gužva, toliko je retardirana da se više time nisam bavio, niti ću. Izvinite, ali moram da kontrolišem količinu gluposti koja dopire do mene.

Kao ona da su vaterpolisti poklonili medalje predsedniku i ministru sporta. Ha. Verujete li vi u to? Ako su to i učinili svojevoljno, rad sam da verujem kako je bilo previse hlora u bazenu. Dozvolite mi malo idealizma u ova sumorna vremena. Mi o sportistima slušamo samo kada dođu do finala velikih takmičenja, o mladim naučnicima tek kada se vrate sa velikih takmičenja. Nikoga ne zanima u kojim uslovima rade ti šampioni. Ponajmanje državu.

Konkretan dokaz dala mi je jedna prijateljica, profesor matematike. Ona kaže: “Mnogi takmičari iz matematike sat vremena priprema plaćaju 30 Evra, imaju podršku roditelja i škole, ali to nije dovoljno u odnosu na obim znanja koji moraju imati za vrhunske rezultate. Muka je ista i kod sportista”.

A država? Država k’o država, posebno ova naša. Ne daje nikakvu podršku, dok se ne ostvare ma kakvi rezultati. Onda malo za slikanje piju sok do breskve, jedu ćevape na raznim koktelima po ministarstvima i predsedništvu pa razlaz; ‘ajmo dalje. Za vesti tog dana dovoljno slikanja. Političari se uvek okoriste o njih, kada su im potrebni politički poeni, pošto politikom u stvari ne umeju da se bave.

Jer, kada bi znali, pritom časno i pošteno, onda bi sve bilo drugačije. Sportistima bi bili obezbeđeni uslovi za trening, dobrim studentima uslovi za učenje i rad. Država bi stipendirala najbolje. Pored toga negovala bi i razvoj poslovonog okruženja gde i talentovani i vredni biznismeni mogu da rade i razvijaju svoje kompanije. U te kompanije bi potom, izuzetna deca mogla da se vrate, rade, nastave da doprinose svojim znanjem, a tako i isplate stipendije svojoj zemlji i doprinesu svom narodu.

A šta ovaj sistem u kome živimo u stvari obezbeđuje? Obezbeđuje pametnim državama da odvode naše najpametnije i tamo im obezbede sve potrebno. Obezbeđuje nečasnima da glumataju časnost i primoravaju časne da nečasno postupaju.

Uzmite samo Novaka Đokovića kao primer. I razapnite me na krst srama što sveobožavanog broja jedan navodim kao primer, ali meni to bode oči. On čovek lepo svoje pare ne donosi u Srbiju, već ih nosi u Monte Karlo, ili gde god. A u Srbiji ima fondaciju za sirotinju.

Dobre su te fondacije, jer šolja supe i komad ‘leba zasite stomak za jedan obrok, ali dugoročnije, sirotinja bi mogla da se okoristi od svetskog asa i njemu sličnih, kada bi platio porez ovde, čime bi država ojačala. Pod uslovom da pare od poreza ne nestanu iz budžeta.

I molim vas ,pitanje poput: “A šta je njemu država dala, pa da vraća pare ovde, jer i nije ih zaradio ovde?” meni ne postavljajte, jer u tom slučaju ja imam kontrapitanje: “A šta je dala meni? Ja porez plaćam ovde. Jeste da zarađujem hiljadu puta manje od broja jedan, ali na sve šta zaradim ja lepo platim porez. U Srbiji!”

I da se razumemo nešto. Novak sportista ima moju bezrezervnu podršku i poštovanje kao i svakog drugog Srbina, ali Novak poreski obveznik mora biti predmet kontrole kao i svaki drugi Srbin.

Zato meni balkon ne znači ništa, niti idem da se smrzavam pod njime, niti mislim da oni na njemu mogu bilo šta konkretno da urade tu, kada su već sve od sebe dali na terenu. Ali avaj, biće balkona još, valjda će Novak osvojiti ovaj Australijski, pa eto novog razloga za slavlje.

Na terenu ništa nisu dali jedino političari. Pa hajde da sačekamo i njihov turnir, najavljen prošle nedelje za proleće. Ali iskreno, ko se još nada bilo kakvoj promeni rezultata?! A rezultati se nameštaju, čak i u tenisu.

Ljubiša Boretov Nikšić