CZSR - šta je to?!

Upitan u intervjuu za B92, šta misli o sve učestalijim žrtvama porodičnog nasilja, premijer Srbije je rekao da će se država i njene institucije ozbiljno pozabaviti ovim problemom, da će počinioci biti kažnjeni i tako dalje. Nijednom rečju nije pomenuto da zakoni postoje - ali se ne primenjuju. Nijednom rečju nije pomenuto da institucije postoje, ali da nekim čudom malo ko tu radi svoj posao! Takođe, o nestručnom kadru, sankcijama, otkazima, i odgovornosti tih i takvih, ni reči!

Pa da vidimo šta je to CZSR, šta mu je posao, a šta zaista radi.

CZSR ili Centar za socijalni rad (u gradu ili opštini u kojoj živiš) je centralna ustanova u kojoj se odlučuje o gotovo svemu što ima veze sa socijalnom zaštitom. Svi građani kojima je potreban neki oblik socijalne zaštite moraju da odu u centar, a svi državni organi i organi lokalne vlasti, zdravstvene i obrazovne ustanove obaveštavaju centar kad naiđu na osobu kojoj je potrebna pomoć društva.

CZSR odlučuje o tome da li je nekome potrebna pomoć ili zaštita, i kakva. On kontroliše i šta se dalje dešava s korisnicima u tim ustanovama. Centar sarađuje s državnim organima, s njima razmenjuje podatke ili traži asistenciju (policije), a sud često traži da Centar učestvuje u sudskim procesima. Ti možeš da se obratiš CZSR ako ti i tvoja porodica nemate dovoljno sredstava za preživljavanje, ako nemaš gde da živiš, ako te neko u porodici maltretira. Možeš da ih pozoveš i ako nemaš ovih problema, ali znaš nekoga ko ih ima jer centar mora da reaguje po službenoj dužnosti i kad sazna da nekome treba neka od ovih vrsta pomoći. Na osnovu Porodičnog zakona centar je ovlašćen da interveniše u porodičnim i bračnim odnosima kako bi zaštitili decu i žrtve porodičnog nasilja.

Detaljan pravilnik rada s organizacijskim normativima i standardima možete pogledati ovde:

http://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_organizaciji_normativima_i_standardima_rada.html

Sve ovo gorenavedeno (sem u retkim slučajevima) je mrtvo slovo na papiru.

Jer, u CZSR rade ljudi koji odlučuju o sudbinama drugih, ali ne umeju i ne žele da se stave u poziciju čoveka, pa da reaguju normalno, a s druge strane ne postupaju po zakonu, ne poštuju propise, zanemaruju i ignorišu ili čak i ne poznaju propisane standarde rada.

Jalova i beskorisna institucija, kažu mnogi koji su potražili njihovu pomoć. Zapravo, nekada svojim nečinjenjem mogu da nanesu veliku štetu onima kojima je pomoć preko potrebna. Srećni su oni koji nisu imali bliske susrete s tom felom. A ima nas koji smo odatle izašli poniženi. I sluđeni. I očajniji.

Svedoci smo ljudskih tragedija koje su završile smrtnim ishodom jer zaposleni u CZSR nisu uopšte reagovali!

- U našoj zemlji najzaparloženiji (pored njiva) su upravo CZSR! To su odvratne institucije u kojima rade odvratni ljudi - kažu neki od onih koji su nažalost bili prinuđeni da traže bilo kakvu uslugu od centara.

- Milion puta su bili na stubu srama zbog loše urađenog posla, ali niko nije odgovarao za neučinjeno!

- Spori, nezainteresovani, bezobrazni! Sve bi ih otpustila jer piju krv, živote mrcvare onoj jadnoj čeljadi, koja je jadna već samim tim što je na njihovim vratima.

- Srećan je onaj koji nikada nije imao kontakt sa njima!

- Tu je stvoren ogroman prostor za zloupotrebe, zakonom podržan, a na ogromnu štetu naše dece i čitavog društva.

Sve češće smo u prilici da čujemo o kriminalu i korupciji u CZSR, pa se pitam: kako i na koji način, i da li uopšte država ima nameru da se pozabavi ovim problemom?

Jer, zaista, institucija koja prevashodno i jedino ima za cilj da pomogne ljudima postaje rasadnik neverovatnog zla, koje prolazi neprimećeno i nekažnjeno.  

Aleksandra Kivela