Da li si spreman za korake?

Suviše nam je potrebno da bismo uspeli da se pokrenemo...

Eto, čoveku mora biti lepša akcija nego reakcija.

Dosta je bilo čekanja da nam bude bolje.

A kako uopšte da ti bude dobro, kada si rešio da ne izlaziš iz kuće dok se nešto ne promeni?

Moram ti priznati da si jedna obična kukavica, koja je spremna da živi sa svojima ceo život.

Sam nikada nećeš biti siguran, zato što si navikao na majčinu čorbu i očev keš.

Tragovi budućnosti u džepu su ostali. Nikada ih nećeš razumeti, jer ne znaš kako je štedeti.

Opet si izgubio delić ličnosti. Navukli su te i rekli „zašto bi živeo sam, kada imaš svoje?“

Ponovo si ispao budala, jer tvoja egzistencija zavisi od drugih. A čekaj, koliko imaš godina?

Rođen si sam, umrećeš sam. Kada to budeš shvatio, dozvolićeš sebi da rizikuješ.

Ovako, čudak si, jer su te navikli na očigledno. Rizikuj i pobedi, najjači opstaju, a ti si parazit...

Koliko je potrebno brda pomeriti da bi čovek čoveku bio čovek?

Letimo dok se ne pojave krila; letenje je više slobodan pad, shvatićeš tek kad bude zabolelo!

Eto, čovek si, a i dalje nisi shvatio da nije poenta priče samo roditi se i umreti.

Ti nisi stvoren da bi živeo, već preživljavaš dok imaš mogućnosti za to.

I šta će se desiti kada budeš ostario? Misliš li da ćeš uspeti da doživiš sve to?

Hvala ti čoveče, što si ostao slep i što si dozvolio da ne postojiš, da ne radiš, da se ne boriš...

Rikošet je neočekivan. Ti si stvoren da bi promašio i samog sebe...

Ekološki posmatrano, ti si zagađenje vazduha i pokušaj da se osujeti budući jak čovek.

Čistoća podrazumeva jačinu. Ti si jak na rečima i šerovima. Prst možeš da staviš znaš gde.

Iako veruješ u svoju jačinu, puk’o si, jer ne vidiš, a slepilo te obavezuje da bauljaš po đubretu.

Jednostavno rečeno, čak i topovsko meso ima poentu, ti nemaš, jer se zasnivaš na imaginaciji.

Evo ti pokušaj da se promeniš. Umeš li to da uradiš ili je majčina sarma zatvorila očne kapke?

Dosta je bilo gluposti, umesto da te zadržavaju, trebalo je da te puste, da provere tvoju jačinu.

Ovako si mažen i pažen, pa kada povrediš koleno ne postoji samoisceljivanje, već suplementi.

Vojska bi te bar u jednom trenutku očvrsnula. Vratila bi ti mogućnost snalaženja.

Očima bi svetlost prijala; morao bi da ribaš kasarnu ako se prenemažeš.

Ljubio bi krišom pukovnikovu čizmu, jer te je čovekom napravio.

Novac bi bio besmislen, a kasnije bi razumeo i zbog čega. Ovako dvesta dinara dnevno i šta...

Opet si izgubio smisao, želeći da postaneš neko drugi. Zatvori se u sobu i plači, ili ustani.

Zakon nalaže da čovek mora biti čovek; stoga ako ne vidiš, progledaj ili nestani.

A ako ne veruješ meni, misli svojom glavom?

Kovčeg je od početka spreman, a mogu i da te spale. Sam biraš kako živiš.

Ovako kaže Knele: Ili imaš muda, ili ideš u školu!

Neko je rođen na ulici, ali i dalje razume da moraš uzeti stvari u svoje ruke ili uginuti.

Korak je potreban. Onaj koji ne smeš da preduzmeš, jer misliš da će se srušiti kula od blata.

Rekao si samom sebi da moraš, stoga i moraš, iako je teško. Pravi koraci menjaju budućnost.

Evo ti vrhunske mudrosti, ili ćeš biti jak i promeniti se nauštrb prošlosti, ili ćeš ostati gnjida.

Toliko od mene, jer ne želim da učim konjinu kako da bude čovek. Nisi shvatio, ko te jebe!

Novine teško padaju, ali mnogo znače. Ostani ti sa roditeljima, ja sam već otišao. Gledaj me.

Onda se pitaj kako je uspeo čovek koji je došao iz pičke materine, a ti i dalje ništa nisi uradio!

Stefan Megić