Internet zavisnik

Današnji čovek postao je zavisan od interneta više nego od bilo čega. Gotovo da nije u stanju da provede dan a da ne uključi kompjuter, mobilni telefon, tablet ili ostale uređaje. Umesto „dobro jutro“, on prvo uključuje „facebook“, posle toga proverava „mail“, pa tek onda ide da doručkuje. Sve je to pod uslovom da ustaje rano i ide na posao ili u školu, ako nije tako, onda je stvar mnogo gora. Da li smo postali robovi interneta i elektronskih uređaja? Imamo li snage da se odupremo internetu na jedan jedini dan?

Kada bi struja nestala na jedan dan u čitavom svetu, što bi inače pogasilo sve uređaje, ponajviše bi omladina doživela možda najveću krizu u istoriji čovečanstva! Prvo, bez uključivanja „fejsa“ nema ko da im čestita virtuelno „dobro jutro“ i da im udeli „lajk“ za početak dana, takva situacija će im stvoriti krajnju konfuziju u organizmu neophodnu za jutarnji osmeh na već izbezumljenom licu. Drugo, bez interneta neće moći ni da „postave“ svoje rečenice koje označavaju njihova duboka osećanja, tačnije, neće moći da se požale kako ih svet ne razume i kako se sve ruši oko njih. Veoma loša situacija, zaista! Treće, neće imati koga da pozovu na mobilne telefone i tako saznaju ko je šta i gde radio tokom proteklog vremena ili 24 časa. Normalno, taj „trač princip„ je uznapredovao u 21. veku i tako mobilnim telefonima dao savršenu svrhu korišćenja! Četvrto, po nestanku interneta svi će se začuditi ogromnom broju mladih ljudi koji su odjedanput na ulicama. Parkovi će barem na jedan dan biti puni, sport tereni napakon krcati i sve to pod uslovom da bude lepo vreme. Ako budemo imali i trunku sreće možda će neko i posetiti davno zaboravljeno mesto po imenu „biblioteka“. Dobro, da ne idemo previše u fantaziju!

Kakvo „veliko dobro“ nam internet nudi da smo postali vezani za njega kao za vazduh? Ni na taj vazduh više ne obraćamo pažnju kao nekad. Ko je kriv za to što svako dete ima po jedan „android“ telefon, a loše ocene u školi? Starijim generacijama je lako da izdrže bez interneta jer nisu sa njim odrasli, a ova deca to iskustvo nemaju. Oni su rasli uz elektronske uređaje. Toliko su otišli u krajnost da bukvalno čekaju aplikaciju za sreću! Njima zanimacija bez interneta ne postoji! To je najtužnija činjenica 21-og veka! Čovek koji se lako navikava na stvari on postaje najlakša meta za teške poroke. U kakvom to društvu živimo da postoji rečenica „ako to nije na fejsu kao da ni ne postoji“? Ima li ičeg goreg od toga? Kako se protiv toga boriti i da li je uopšte moguće izboriti se sa tim?

Internet nam je, sam po sebi, doneo brojne informacije. Toliko toga nam je odjedanput postalo dostupno, da prosto više ni ne znamo šta je istinito i ispravno. U današnje vreme ako nisi „online“ kao da ni ne postojiš. Zašto je mladim ljudima bolje virtuelno nego realno? Zašto ne mogu da odole „nestvarnom svetu“? Suviše dopuštamo i očekujemo mnogo zarad nekog progresa, a to ima svoje posledice koje su već odavno vidljive. Gotovo da ne postoji dete koje nije koristilo računar po nekoliko sati dnevno a posle toga uzelo telefon u ruke i nastavilo da ne bude u realnosti. Setimo se i onog drastičnog primera o dečaku koji je prodao svoj bubreg na crnom tržištu zarad jednog običnog „Iphone-a“. Zar treba da čekamo da nam deca postanu toliko zavisna od elektronskih uređaja, da će zbog dela plastike činiti kriminalne radnje? Da ne govorimo o tome koliko postaju besni kada im se oduzmu telefoni i zabrani upotreba računara. Ni mlađi ljudi nisu ništa bolji, draže su im virtuelne novine nego štampane. Draže im je da „nabiju“ slušalice u uši i da zaborave ceo svet. Kako je vreme došlo, još malo pa će postati sramota da se traži devojka ili momak u stvarnom svetu. Kuda ide ovakav život? Ako se nešto ne preduzme ne gine nam trajno „odjavljivanje“ iz realnog života. Izgleda da realnost više nije u modi. Virtuelni svet stvorio je svoju realnost a mi se polako na nju navikavamo. Ako ne verujete u sve ovo, možda je vreme da ugasite svoj „profil“ na neko vreme? Pravo je vreme!

Đorđe Grmuša