Konkretno

Kako stvari stoje, moraće da se pljune i ponovo zapeva, da se lupi šakom od sto i zaboravi na šlif vremenom stečen, da se vrati u ono pradedovsko vreme kad je surovost diktirala čvrstinu i nepokolebljivost, kad nije bilo vremena za velike i meke reči, za toplinu zagrljaja i dužine u pogledu, pauze u govoru. Onda kada se na zapadu uzdisalo i prenemagalo u svilenim rukavicama i ‘ladilo lepezama, ovde se ginulo od tuđina, još više od domaćih pizdi i izdajnika koji su samo na svoju guzicu umeli da misle. Kako rečeno, tako i učinjeno i vazda ostalo isto!

Pa tako i mi, gospodo. Prevaziđene su puške i kaćuše, prevaziđene, vojske i bojna polja, prevaziđene strategije, jer danas kur moj nepismeni može da stisne dugme kada se “veliki” dogovore! E dogovarajte se, mamu vam slepačku, do mile volje, ja vam se neću osmehnuti ni u dupe uvlačiti kao neki, teško mi je da ih nabrajam, kad, da izvineš, ne mogu ni da se lečim, nego domaćom medecinom. Šta je? Strategija? Naravno da će privreda rasti ako ne lečiš penzionere pa oni lepo pocrkaju. Naravno da će im porasti ako od nezaposlenih napraviš “nesvrstane” da ih keca ko kako ‘oće i prepišava, pa da i oni kad im treba aspirin, moraju u šesto šest pizdinih kuraca privatnih da se rendgenuju i skeniraju da bi im taj isti rek’o kako im sve fali i da treba tri dedovine da prodaju kako bi se izlečili, a u “državnoj” kažu: “Nije to ništa.” Pa dabome da nije, majke vam ga spalim, više sam ja Hipokratovu zakletvu položila nego vi, uspiprače jedne usrane i prodane! Pa svi mi moramo decu da ‘ranimo i cipele da im kupujemo! Al’ ’ajde kupi. U minusu sam već 70 komada evropske valute, trista im evropskih majki nabijem, a u kući imam dva para novih raspalih cipela, a sutra, da me pitaš, u čemu će mi dete u školu, ne znam, života mi, možda da uzmem da izučim obućarski zanat, pa da mu pletem opanke? Ko zna, možda tako treba! Možda tako zahteva MMF i Evropska unija. Malo bi ih ja prekrstila na današnji dan u MILF i Pederastija.

Al’ važno je da nama šef prikazuje samo svetle svetske primere, fakultetski obrazovani sviraju na ulicama da bi zaradili. Radi stoko dok ne crkneš! Al’ ti što si obrazovan, zahvali bogu što nisi kod očiju slep, pa će’ da crkneš svestan, a ovi novi što dolaze i što imaju po dva – tri raspusta seckana po “francusku obradu”, oni će da ližu tabane onim ko ih nategne za tri krajcare. “Jedan danak tri puta se vata, a tri puta igra na istoku.” I dok nama blinkaju sa svih strana mi mirno tavorimo sušičavi, bosonogi i slepi, saglasni sa silovanjem, saglasnim sa svim naredbama vrhovnoga vođe, a za to vreme, deca neka su nam gladna, gola i bosa jer nama je to u genima i treba da se držimo svoje tradicije. Pu !!!

Ana Radojčić