Kutak za nevidljive

Uskoro stižu novi zakoni, neki od njih su dobri, neke treba raspraviti, popraviti, izamandmanisati, sprečiti, i sve u cilju popunjavanja državne kase, jer svaki novi zakon sa sobom nosi novi propis u praksi, novi namet, novu tarifu. To je dobro, tako se stvara mehanizam za popunu budžeta i otvaranje novih rupa i rupica u novim zakonima, za one vešte znalce koji će umeti da manipulišu i provlače konce kroz iglene uši, one koji su od manipulatorstva napravili profesiju i postali ravnopravni građani zamršenog državnog ustrojstva. Takvi umeju sve da naplate, stižu da plate i bivaju zavedeni u opštem sistemu kontrole i praćenja kao uspešni i vanredno korisni članovi ovog društva. Oni nikada ne potpadaju pod kaznenu politiku, niti se na njima rigorozno primenjuju zakoni, jer oni umeju zakon da zauzdaju i njime ovladaju, okrenu sve u svoju korist, i s pravom se narugaju nama nesnađenima, nama običnima i neuspešnima, nama običnima i zbunjenima, odbačenima i vidljivima. Nema čak ni sažaljenja, ni pomena, ni lažne lepe reči u opštem odumiranju nas bivših, nas koji smo naučili da gledamo u daljine, da sanjamo i trpimo.

Mi podležemo surovoj zakonskoj selekciji i bivamo istrebljeni ili ostavljeni na miru barem neko vreme, da bismo popunjavali državne kase nekim svojim sitnišem koji se umnožava novim nametima, a kada neko od nas više nema ni za vazduh koji diše, biva jednostavno dezintegrisan, jer sistem je tako savršeno napravljen da štiti nevidljive, da obične čini obeleženim i vidljivim, i da ih eliminiše ukoliko se ujalove ili zaborave da plivaju u mulju. Verujući da tako vrše prirodnu selekciju i održavaju savršeni balans između nas i njih, mi samo gubimo, polako, svakim danom po nešto, jedno po jedno, perfidno smišljeno i selektivno, sitnicu po sitnicu, dok na kraju ne ostanemo bez ičega, sa jedinom srećnom okolnošću da je od gomilanja izgubljenog naša svest počela da briše sve svoje suvišne i zastarele delove, tako da se mi više ne sećamo ni šta smo imali, ni šta izgubili. To mu dođe kao svesrdna eutanazija od strane onih nadređenih, senovitih, uspešnih, NEVIDLJIVIH koji imaju pravo na svoje mračne i skrivene kutke, nastale otimanjem našeg jednostavnog života i sitnih radosti, uvođenjem zabrana i zakona, laganim i inteligentno promišljenim oduzimanjem svetlosti iz oka, sna iz snova, fantazije iz bajki, mašte iz promišljenja, suze iz tuge, osmeha iz deteta, tišinom iz smrti.

Ana Radojčić