Oče!? Opet si me zaboravio!

Mašta nema granica! Moja ne! A Vaša!? A bilo čija!? A bar misao ili svest o onome što nam se dešava!? Ili nas je hijerarhijsko-kapitlistički system progutao i metamorfozirao onoliko koliko je nužno za jedan planetarni, hijerarhijsko-globalistčki system destruktivnog ophođenja prema malim nacijama, od kojih je, mrzeći Tit-a (što je u starom “fazonu”), ostala samo Srbija sa svojim n-eopravdanim htenjem!

Ono što se u prirodi da videti kao nužna pojava uslovljene kauzalnosti ili uzročno-posledičnih, međuljudskih odnosa, (što je u ovom trenutku poželjnije, razumljivije i shvaćenije), nije nešto prema čemu se vredi upravljati, dok smo uslovljeni da trpimo ono što nam se (kako radije volimo reći) dešava, lišeni svega što bi imalo pravo delovanja u trenutku i datoj situaciji u kojoj neko drugi ugrožava naš opseg sagledavanja i funkcionisanja, pa najposle i preživljavanja po svaku cenu!

Bednik reče, a najposle i Srbin:”O svevišnji, zašto se osećam potlačeno u svojoj rezignaciji…Zašto ne dobijam ništa za uzvrat a toliko ti se žrtvzujemem, molim se svaki puti  kad samo prođem pored crkve, i slavim slave, i šta sam prokleto zgrešio da ne obraćaš pažnju na moje molitve, Isuse...Ne uslišavaš ih, prokleti i raspeti Isuse! Hallo Isuse, danas te koriste  čak i u pornićima a ti mi ne odgovaraš na besomučne molitve i poštovanje svega onoga što su mi o tebi rekli i napisali a ti nisi imao prilike da bilo šta kažeš i u tome učestvuješ! Slave slavim i negiram svaki pokušaj negacije postojanja i opstajavanja tebe kao avatara...“

„Hriste, ko te voli i zašto? „Ljubavnici“ !? „Koga volite i zašto?! Raspetog, ne, ne volite vi njega, a ni mene, a ni sebe, sve skupa, raspete na pošasne umotvorine egzekucionih sprava, što ideoloških a što onih  lišenih svesti o propasti uništenih na krstovima verskog-nacionalizma u pogrešnom trenutku i u kontekstu svekolike ljubavi u obećavajućim, „datim“ okolnostima, ne volite! Prezir i samouništenje je ono što je ostalo, štujući snagu i  ne prilagođavajući se nametnutim normama i uzgajajuću proizvod spoznaje, u svom preziru prema svemu što se deševa, načina na koji se to dešava, i obitavanja u funkcionalnom smislu, i svih onih čiji je trenutak konačno došao! Svaki narod ima vlast koju zaslužuje, Hriste“...

„Hriste, zašto si nas zaboravio u našoj najvećoj nesreći, zlu i potrebi za tobom“... ? upitaše i Ustaše Srbi, pa i svi slovenski hrišćani, onda kada su izgubili svaku vrstu moći, svoju „voljenu“ zemlju, bratstvo, jedinstvo i mogućnost ponosa, prizivajući prošlost u brutalnu sadašnjost...“Takav nikada nisam ni postojao“ reče Galilejac...“I prokleto je to što prizivate kada vam je najgore dok slavite slave i pokrštavate svoju decu! Jednom sam pogrešio u „dobro poznatoj stvari“, i postalo je to simbol zloupotrebe, korišćenja i eksploatacije svega onoga za šta sam živeo i zbog čega su me pribili na krst! O „hrišćani“, pa zar ste morali mene pribiti na krst da biste voleli svog boga i veru, u svojoj potrebi za verom i religijom“!! Tako reče Hrist, nasmeja se i nestade u daljini nedokučene vizije, beznadežno davši podršku tim bogobojažljivim ljubiteljima sopstvenog sopstva...Tiranija, Isus! Potreba za pravdom i nepravdom, Isus! „Pretvorivši me u avatara, ištete od mene ono što ne posedujem, poistovećujući me sa Krišnom i mašući Biblijom...Nema ispunjavanja obećanja iako svako nosi svoj krst, bar oko vrata, kao privezak...I pustute me da R.I.P. Nisam moćan kao Krišna, ne posedujem mogučnost ovaploćenja koju ste vi izmislili i ne želim da vam uništim jedan jedini hijerarhijski san kojeg sam JA simbol, a samim tim ga ne podnosim toliko da izazivam mržnju i rat pre nego čekanje na posvećenost i doslenost!... Daleko sam ja od njega, a vi ga koristite i molite mu se...uvek...kada vas optužuju i čine nepravdu koja je očigledna, kada vas UNIŠTAVAJU A VI SE PITATE ZAŠTO STE TOLIKO SEPARATIZOVANI I OMRAŽENI OD CELOG SETA, kada vođe vaše DRŽAVNE TVOREVINE postanu ljudi koji idu da ljube svačije guzice po celom svetu, ljubeći guzicu svakog ko ih pozove pa i onih koji su vas uništavali podjarmljeni ideologijom planetarnog egzodusa koji i dalje traje, onih koji ne umeju ni da govore, a uživaju u svojoj psećoj vlasti, šta očekujete, voljena moja braćo!

...Bio sam običan, samo mudar čovek, i ne koristite me sada kada ste već na umoru, kada izumirete kao nacija, zaboravljajući na slovenstvo i sopstvo“...reče Hrist i ode pod svoje drvo da  meditira, dok se njegov egzekutor ne pojavi“, da promisli ono o čemu je malo njih mislilo, da nestane sa ovog sveta zaključivši da je dovoljno učinio za čovečanstvo čiji put nije ispisan u Bibliji...!

Igor Rajović