Pre svega imaš pravo na zdrav razum

Danas sam sasvim slučajno saznao da je u toku bila neka „Prajd sedmica”, kulturne manifestacije i okupljanja pripadnika LGBT populacije, a svakodnevno se informišem o stvarima koje se događaju u zemlji i svetu. To govori koliko je ova tema šetnje kroz grad i borbe za njihova prava postala dosadna, prežvakana i nebitna, ustvari.

Svaki čovek je različit, kapiramo, ali ako već želiš da se izboriš  za svoja prava i da te posmatraju kao „normalnog” tako se i ponašaj. Radi šta god želiš u svoja četiri zida, viđaj se sa ljudima sa kojima želiš, izađi u klub gde ćeš naći ljude sličnog mišljenja i seksualne orijentacije. Ja ne idem kroz grad i dičim se time što sam strejt, niti davim osobe LGBT populacije, a poznajem ih, o tome kako sam ja strejt i kako ja volim žensko telo. Ne budi naporan, normalnim ljudima stvarno nije bitno tvoje seksualno opredeljenje ako se ponašaš kao normalan čovek i ne ugrožavaj nikoga, jasna stvar. Prebiće te navijač? Jebi ga, prebiće i mene jer podržavam suparnički klub, ne kmeči.

Amerika i zapad su generalno bolesni ljudi. Mislim, ima takvih svuda, ali to je velika masa ljudi koji najčešće među populacijom imaju ludake, silovatelje, ubice, pedofile, kanibale, masakre i tako dalje. Oni su usvojili gej brakove nedavno. Divno, ali ne vidim poentu i potrebu za ovim. Sada će neko od ludih, bolesnih ljudi takođe da traži svoja prava, jer ako država i zakon gledaju LGBT populaciju kao normalne ljude, poželeće to i neki pedofil. Gledajte to ovako: dijagnoza dokaže da pedofil ima poremećaj i bolestan je čovek, i ne može protiv svoje bolesti. Zakon to stavi na papir, i ne može pedofilu da uskraćuje pravo na slobodu, jer je on bolestan i jednostavno prihvate pedofile kao normalne ljude sa poremećajem. Uvrnuto, ali ne i nemoguće.

Ljudi LGBT populacije koji šetaju kroz grad ili se eksponiraju u javnosti, dosadni su i pritiskaju različite od sebe, obično su neka bogataška deca, ili imućniji ljudi, ili ljudi koji su jednostavno kreteni, imaju komplekse i hrane svoj ego, umesto da rade sve to za sebe, u tišini, bez podizanja prašine i mirno žive. U šuštini, svaki masovni skup, protesti, šetnje i sve što nije vezano za kulturu, muziku i sport, je bespotrebno okupljanje idiota i dokonih ljudi koji neće uraditi ništa vredno.

Činjenica je da gomila ljudi umire od gladi, a pripadnici tih debilnih skupova su toliko sebični i opterećeni svojim „problemom” koji je tako veliki i strašan, a mogu da izaberu da se ne eksponiraju i žive sasvim fino i srećno. „Nama ostalima biće dobro sve dok sirotinja ne nauči kako da pravi atomske bombe u svojim podrumima. ” - Čarls Bukovski.

I ja bih želeo da bude više normalnih ljudi na ulicama i da ja budem prihvaćen kao svestan čovek, koji je odlučio da koristi mozak i veruje svojim osećanjima, koji je odbio samo da postoji i poželeo da se razlikuje od običnog pacova i majmuna, ali ne skačem ostalima po glavama niti ih davim ili se šetam sa šarenom zastavicom po ulici, već to jesam i radim zbog sebe. Daleko od toga da je većina ljudi na svetu „normalno” samo zbog svoje strejt seksualne orijentacije.

„Nikad neću razumeti šta homoseksualci dobijaju ovom šetnjom. Seksualno opredeljenje je lična stvar, uhvatite se za neki deo tela svog partnera i šetajte, to je skroz u redu. A ovo privlačenje nepotrebne pažnje, i mahanje šarenilom samo pokazuje koliko ljudi, bez obzira na to sa kime spavaju, robuju svom egu. Nisam video nikakav marš protiv nasilja nad ženama, a to je problem svih nas. Imate boljih načina da se izborite za svoja prava, recimo direktnim razgovorom sa ljudima od kojih zazirete. Šetnja jednom godišnje, sa sve duginim bojama, neće promeniti činjenicu da vaši najbliži ne mogu da se pomire sa vašim ličnim izborom.” - Slobodan Popović - Delfagor.

Stefan Stanojević