Stara gospođa i ratovi

Sutra ću govoriti o sobama iz predgrađa. Sada me pusti da popijem jednu žestoku... Izdaja je reč koju treba prećutati pred Bogom i ljudima, čak i kada je od nje prošlo mnogo vremena... Mislim da vrh to najbolje zna. Lepo je zameniti jug za sever, lepo je preći na drugu stranu, kada se više ne može izdržati sunce, ono južnjačko „ne“ koje prazni novčanik, a donosi hrabrost na pobunu. Pa šta je bolje: Umreti ili živeti u izgnanstvu od obećanja, sećanja, prijatelja, važnih odluka, daleko od slobode za koju se sme herojski ginuti? Svaki od vas, koji su nas žestoko ispalili, naći će opravdanje za svoju odluku. Sve dok jednom kraljevstvo savesti ne dovede iznurene konjanike i gladne pešake pred vaše čvrste bedeme, i ne zatraži vaše istinsko osećanje i sećanje. Nema opravdanja... Nema... Samo lažno opravdanje.

Vidim nemar suvereno vlada...

Higijena nesećanja vida!

Sećate li se ovih stihova, vi učeni i „opravdani“? To je bio početak nove poetike početkom prošlog veka, onda kada su svi znali da dolazi rat... Ponovo dolazi, zar ne? Ah da, zaboravila sam, vi ste izabrali onaj zvezdani put, koji je propisan autentičnim mislima za politiku, za demagogiju... Šta? Treba nam eufemizam da bi smo mogli pristupiti pregovorima? Diplomatija... Da li je to dovoljno eufemizirano? Nama je na severu zid, na jugu lonac, levo i desno oni koji su uvek bili protivu nas, a u sredini igrališta puna tamnoputih izbeglica. Takvi ćemo i sami uskoro postati, samo sivi, jer mi ne možemo pocrneti na ovom suncu, od njega možemo samo umreti, spržiti se samovoljno, mi dobroćudni, smešni Sloveni navikli na lomaču, čiste duše, glupi i priprosti. Da li smo umeli išta, osim da se podignemo? Ili ni to više ne znamo... Ili su nas izabrani i tu zavrnuli? Možda smo špricani, pa mislimo 'neće nas ipak da diraju, ne moramo da se dižemo'... Kada doplovimo barkom do obala Evrope, kako će se ona zvati? Ili će njeno ime svi mudro prećutati, jer je zaista bolje da nas sve izleči i zaleči higijena nesećanja. Samo da ne budemo previše glupi, pa da iz petnih žila dozivamo ono što se prizvati ne može. Večito smo vršili paganske obrede. Kad stignemo do evropskih belih obala, moraćemo da prizivamo duhove ne bi li prizvali Evropu, jer će to belo biti pepeo koji ćemo svesrdno progutati!

Ana Radojčić