Svi smo mi pomalo Cigani

Dugo je već u ovoj zemlji prisutan svojevrstan omalovažavajući odnos prema Ciganima koji, koliko je poznato, vekovima žive na ovim prostorima. A oni su do te mere prirasli za Srbiju i srpski narod, da su prihvatili čak i pravoslavlje, deo srpske kulture, tradicije, lična imena i još puno toga. Prihvatili bi oni možda i sve ostalo, ili bi se potpuno asimilovali i od Srbijanaca razlikovali jedino po tamnijoj puti, ali to im nije u prorodi, to je fenomen. Imaju oni neka svoja pravila koja su im, valjda, genetski usađena i kojih   nisu uspeli da se odreknu.

I bez obzira na to što se danas u svetu živi po novim pravilima koja uspostavlja takozvani, a sve prisutniji Novi svetski poredak, bar mi smo naučeni, ili nam je to u krvi, da poštujemo one koji sa nama žive. Tako se i suživot Srbijanaca i Cigana vekovima odvijao po nekim uobičajenim, uhodanim pravilima, i na osnovu predubeđenja ili iz iskustva stečenih ubeđenja koja nisu uvek bila pozitivna, ali je sve to bilo nešto što je sastavni deo života u kojem smo zajednički učestvovali.

Cigani su takvi kakvi jesu, imaju svoje mane, koje su nam dobro poznate, ali imaju i vrline. Neki Cigani možda i kradu, kraduckaju bolje rečeno, ali ono što rade vrli pripadnici ”više rase” ojadilo je ovaj narod, pa i Cigane. I da ne nabrajam sve ono što već dobro znamo, a što nas je dovelo dotle da iz ove zemlje masovno počinju da beže svi koji mogu. Iz ove zemlje su počeli da beže čak i Cigani, zbog čega je postala aktuelna nešto modifikovana izreka koja za ovu priliku glasi ,,Jebeš zemlju iz koje Cigani beže!” Da li bi trebalo pominjati sve one mlade ljude, pripadnike te ”više rase”, koji su otišli da se više nikada ne vrate, više od 400.000, i oko 40.000 mladića koji nisu želeli da služe vojsku ili idu u rat, pa su utočište potražili daleko od doma svog? Da li bi trebalo pominjati sve one povratnike sa ratiša, nekoliko stotina hiljada, kod kojih se sve učestalije i masovnije manifestuje vijetnamski sindrom, a čija se ekspanzija tek očekuje, zbog čega je Vlada odlučila da svi budu evidentirani što brže i da budu pod kontrolom, budući da su njihove reakcije nepredvidljive. Da ne govorimo o onima čije su firme u stečaju, koji godinama nisu primili plate, koji čekaju privatizaciju sa neizvesnošću osuđenika na vešala, čije penzije su tolike da ne mogu da kupe ni mišomor i sebi skrate muke. Hoćemo li da govorimo o zemlji u kojoj požare gasi jedan ruski avion, o zemlji u kojoj bebe jedva preživljavaju na enormno visokim temperaturama, bez klima-aparata u porodilištima, a tajkuni i novopečena politička elita se razbacuju parama i zajebavaju u faraonskoj raskoši.

Voleo bih da vidim bar jednog Srbijanca kojem je neki Ciganin naneo bar stohiljaditi deo zla koje mu je naneo njegov najrođeniji pripadnik ”više rase". Oni koji se bave ovakvim stvarima ne samo da pokazuju elementarno neznanje, već svesno rade na tome da i ovo malo prividnog mira u kojem živimo poremete i izazovu sukobe u kojima valjda uživa njihova fašistoidna priroda. A koga su ti junaci, ti čistokrvni Srbi, ti kosovski arijevci, našli za protivnika i koga stavljaju na liste za odstrel – Cigane. Bojim se da su se Cigani u pojednim situacijama pokazali većim Srbima od pojedinih Srbijanaca, ma koliko se to nekome ne sviđalo. Zaboravilo se da, kada niko nije hteo da bude uz nas, ostali su samo Cigani.

Ginuli su i oni, trpeli i ćutali, svesni da je sudbina srpskog naroda i njihova sudbina. Uostalom, po Ustavu, oni su državljani Republike Srbije, sviđalo se to srpskim fašistima ili ne, i imaju ista prava kao i svi ostali. Ili bi bar trebalo da ih imaju. A umesto prava, njima se preti. To su valjda isti oni koj su se i sa NATO tako obračunavali ili bi, ako ponovo do rata dođe. Umesto toga, bolje bi bilo da na njih gledamo sa više simpatija nego do sada, u vremenu gde je otuđenje sve prisutnije i gde je najlakše napraviti sukob i isprovocirati dugotrajnu mržnju na raznim osnovama. Kome je to potrebno? Napadati bezazlene Cigane nije primereno tradiciji srpskog naroda, a Treći kosovski boj protiv Amera je nešto sasvim drugo. Eto prilike da svaki srpski arijevac iskaže svoj patriotizam i svoje ratničke predispozicije pripadnika više rase. 

Ivan Rajović