Vođa

Srbi najviše od svega vole svog vođu. Kako kojeg dovedu na „presto“ tako istog trenutka počinju da mu kopaju jamu. Prvo ga dobro iscrpe, isisaju i iskoriste sve od njega. Stigao je novi dežurni krivac za sve. Kreću etiketiranja, afere, satanizacija lika i dela vođe. Žrtva je prineta. Rastrgnite plen. Maniri poznati plemenskim zajednicama, nikako savremenim društvima i državama.

Da li je po bilo kom pravilu moguće da jedna osoba bude kriva za sve loše što se iznedri u jednom društvu? Ako je on primerak lošeg, pa kako su onda ostali tako dobri i kvalitetni odabrali najlošijeg između sebe? Reći ćete vlast kvari ljude. Ne, pokvareni su oni koji ga dovedu na vlast nesposobnog da vlada, a u svom interesu. Ostali miševi služe da dignu dva prsta, klimaju glavom, uz obavezan smešak potapšu po ramenu i naravno na bilo kakvom glasanju zaokruže broj, a ne osobu. Čovek, ličnost, stručnost, sposobnost, moral, etika, rad, disciplina, odgovornost... U toj priči nikako nije poželjna. To se mora od istih odmah iskoreniti, ugušiti, minimizirati, oljagati, po mogućstvu eliminisati.

Šteta što nismo u 17. veku, pa vođa da sebi za pravo da nam iseče jezik, zapali nas na lomači ili razapne na krst... Inkvizicija modernog doba ima mnogo suptilnije metode, lepo upakovane, fine glazure i reklamno dovedene do savršenstva. Dok te lagano ubijaju i gase, ubede te da uživaš u tome i da si baš to želeo.

Tako iz dana u dan kače nas ko veš na žicu, pa nas nakon pranja i sušenja, iskoriste, zgužvaju i bace, a mase u komatoznom stanju, ko davljenici za slamku, sve više satanistički obožavaju svog vođu tlačitelja i sudiju.

Pa, recite vi meni šta vam se u ovoj priči čini normalnim? Baš ništa... Ko je kriv i gde je šuplje, pa zveči? Naravno u glavama posrnulog uma, a iščašena pamet se teško namešta.

To što se ovde na društvenim mrežama praznimo, pa dajemo ili negiramo podršku i dobru i zlu neće pokrenuti baš ništa. Samo akcija daje rezultat. Umesto da zlo ogolimo i isteramo iz mišijih rupa, mi im dozvoljavamo da uživaju i likuju dok udobno zavaljeni u fotelje gledaju kako se međusobno satiremo. Ogoljeni kao pojedinci oni su samo odraz straha i kukavičluka, bolesno opsednuti novcem i ličnom prazninom taštine... Ovako, ostalo im je još da nas u krimi-maniru overe!

U zemlji gde se kroz petparačke priče živi, radi, političari, sudi...molila bih učesnike da se bar ne pozivaju na demokratiju, jer su poprilično zalutali na toj relaciji, gde su neznanjem i nesposobnošću uspeli da pobiju i nauku... Ostali, ako se jednog jutra probudite kao Jozef K. iz Kafkinog Procesa, ne uzbuđujte se...opušteno... Samo“veži konja gde ti gazda kaže“ i za tren će proći još koja decenija naših života. Samo se pitam, ko to ima tapiju na naše živote?

Na kraju... Poštovanje za sve koji ne pripadaju likovima iz ove priče!!!