Zemlja Dembelija

Krajem 2014. godine srpski mediji su objavili da FBI otvara predstavništvo u Srbiji. To su bile zasluge (kao i sve druge trivijalne zasluge ovdašnjih političara) ministra Nebojše Stefanovića koji je zatražio pomoć FBI-ja po pitanju organizovanog i visokotehnološkog kriminala na prostoru Republike Srbije. Stefanović i Stiven Hersem (FBI rukovodilac za region Evroazije) su ocenili da je, kako je tada citirano u „Blicu“ „saradnja MUP i FBI izuzetno dobra i da će u oblasti razmene podataka i policijske saradnje biti dodatno unapređena upućivanjem agenta FBI za viskotehnološki kriminal u Beograd“. Onda je Stiven Stark to opovrgnuo u „Novostima“  i dodao je da još uvek nema izgleda da se otpočne saradnja sa regionalnim savetnikom za borbu protiv terorizma Ministarstva pravde SAD (o čemu se, takođe, pisalo i govorilo u medijima), čije bi sedište bilo u Tirani (sa čim mi nemamo baš nikakve veze, ali se to onako, uzgred, spomenulo kao da smo deo Albanije).  

Divota!

Na stranu što smo mi, očigledno, nesposobni da počistimo sopstveno drvorište od društvenog taloga i humanizovanog smeća, na stranu i to što nas je Amerika okupirala 1999. Na stranu to što niko nije izglasao ustav o tome da se dozvoli da FBI ordinira na prostoru Srbije. Na stranu to što nas niko, bre, nije pitao da li se kao punopravni vlasnici rodne nam grude slažemo sa operisanjem FBI-ja u Srbiji. Na stranu sve!

Samo, ko im je dao zeleno svetlo? Ko je taj apsolut i sveopšte odlučujući mudonja Srbije koji je to odobrio? Na osnovu kog prava? I ako je imao pravo na to, ko mu je to pravo dao ako pritom narod nije imao pojma o tome?

Ako je to odobrila vlast, onda znači da smo mi kolonija Amerike u kojoj se ipak oni sve pitaju, a vladajući šljam im služi kao lutkarsko pozorište koje glumi neko ludilo vlastii, pritom ojađuje narod legalno. Zašto vlast stvara sliku o nezavisnosti države Srbije, ako smo mi samo američka kolonija? A, ako smo kolonija, onda mi i nemamo svoju državu, a ako je i nemamo, zašto imamo predsednika i premijera? Da bi, ponavljam, ojađivali narod na legalan način. Da bi i zvanično imali pravo da nastave da ga ojađuju.

Da se vratim na početak: da li smo zaista toliko nesposobni da rešimo porast kriminala u svojoj državi, pa tražimo pomoć okupatora? Ili je ipak to samo još jedan način da se političari omrse na račun naroda? Uopšte me ne bi čudilo da se osnuje i budžet iz koga će se isplaćivati FBI-jeva pomoć u čišćenju kukolja od žita. Ne, nisam pogrešila. U Srbiji se zaista čisti kukolj od žita. Pošteni ljudi polako izumiru, a vlast preuzimaju kriminalci, ako je već potpuno nisu preuzeli. To je sistematizovan lopovluk koji traje već decenijama, ali je poslednjih godina toliko ojačao pa smo ga svesni u toj meri da nam je postao normalan i prihvatljiv. Sve se, naravno, radi gospodski licemerno, uvijeno u razne oblande i raznobojne ukrasne folije.

Dok po Novom Beogradu FBI već uveliko vozika svoje kombije sa satelitskim prijemnicima i odašiljačima, te opremom koju verovatno ni u akcionima filmovima nismo videli, premijer spinuje povećanjem plata i penzija, roni gorke suze u potocima pravo iz napaćene mu duše izdajniče po svim televizijskim kanalima, pada u nesvest kao anemična trudnica u prvom tromesečju koja je propustila da popije „Legofer“, raznim budalaštinama pokušava da zavara narod i stvori mu sliku o nezavisnoj Srbiji. Nezavisna Srbija! Kad bismo se šalili! Pa, mi nismo nezavisni još od Titove smrti. Nije dokazano ni da smo tada bili nezavisni, ali je makar iole ta priča pila vodu. Bili smo i ostali državica sa raznim pionima kao predstavnicima naroda koji su vešto, ili manje vešto zamajavali ljudstvo i servirali mu priču o „nebeskoj Srbiji“ i Kosovu kao srcu iste.  

Nismo mi nezavisan narod. Mi smo prevaren i gladan narod, narod koji i kad shvati da je prevaren, nastavlja da se drži tih prevara jer su mu sve uzeli pa mu više ništa i nije ostalo. Tako prevarenima, još nam je samo FBI falio da budemo kompletna zemlja Debilija sa Velikim Debilom kao predvodnikom svih prevarenih debila.

Da nije nadasve tužno, bilo bi groteskno. 

Ivana Pekić Malimarkov