Život je lutrija

Dokle mi sećanje seže, kolaju priče da su igre na sreću nameštene. Uvek su postojale teorije o naopako baždarenim bubnjevima, namagnetisanim kuglicama, o automobilima predviđenim za nagradu, koje je šleper odvezao u nekom indikativnom pravcu, i sve tome podobno.

Mišljah onomad – čemu to? Sreća je ionako kučka, šansa da dobijete glavnu premiju jednaka je mogućnosti da vam iz slivnika, dok se tuširate, iskoči zlatna ribica, i ispuni tri želje. Zgodna okolnost je u tome što ribica, međutim, radi dobrovoljno, možebiti na kičmenjačku solidarnost i filogenetsku vezu, dočim kladioničari – koji god – traže da uplatite prvo tiket.

U državnoj lutriji tiketa je mnogo i fond je ogroman. Kockari vele da kuća uvek dobija – zato, uostalom, kuće koje se bave kockarskim rabotama niču na svakom koraku. Isplati se! A ova državna je, jasno, najveća, i dobija najviše. Zašto bi, za ime sveta, morala bilo šta da muti, kad se verovatnoća i ljudska glad za lakom lovom i srećom već pobrinula da ona, prosto, mora da zaradi? Baš onako, da se omasti?

Avaj, u naivnosti sam previdela koliko su ljudi, posebno ljudi koji dođu do nekih novaca i pozicija, u stanju da budu pohlepni. Previdela sam i činjenicu da su u Srbiji bezočnost i alavost gotovo obligatorne za vrhuške velikih javnih preduzeća, privatizovanih, poludržavnih, bivših društvenih preduzeća i, uopšte uzev, svake javne ustanove u koju vlast gura prste. A gura ih svuda. Zaboravila sam da njima nikad nije dosta, da je kraduckanje, kako bi Velja Ilić rekao, nedovoljno da zadovolji narasle apetite za skupim satovima, mladim ljubavnicama, botoksima i mezoterapijama, džipovima i salonskim stanovima; da je nedovoljno da se nagrade sve mlade botovske snage, čije dupelizačke zasluge ištu više od sendviča.

Stvar se svodi na ovo: tu sanjanu “sedmicu“ i tako i onako neće dobiti neko od nas. Za to se već pobrinula verovatnoća. Ama, oni su se sad pobrinuli da je dobije ne bilo ko, nego  neko od njih . Zapravo su nam još jednom pljunuli u lice i pokazali da za njih ne samo da ne važe ljudski zakoni, nego su u stanju da zaobiđu i matematičke.

Bes, koji se kao posledica razlio javnim prostorom, sasvim je, zato, opravdan. Jeste da je Državna lutrija još jedno od preduzeća koje živi na grbači građana, kao i milioni drugih – pa kad dozvoljavamo netransparentne privatizacije i uglavljivanje stranačkog,  nesposobnog kadra među cigle, otkud pizma baš na ovu kuću? Međutim, njihova javna prevara je beskrupulozna demonstracija moći i vlasti, ona dokazuje na nas mogu krasti na naše sopstvene oči, jer veruju da smo dovoljno slabi, ponizni i nemoćni, i da ćemo i to progutati. Oni su se drznuli da uzurpiraju čoveku svojstven ružičasti san o sreći. Kad sve ostalo potone i izda ga, siromah uveče leže u svoj tesni krevetić i, udišući pregrejani, gusti vazduh, sanja kako će sutra baš njegova kombinacija brojeva biti izvučena iz bubnja, pa sopće od sreće, znojeći se na jastuku ispod kojeg leži tiket.

A oni su taj san probušili kolmajzom, zveknuli macolom. Nemate vi, golje, pravo ni na sreću! Sreća je privilegija bogatih i moćnih! Nemate pravo ni na nadu, ni na snove!

Skandal koji je, ipak, posle toga izbio, malo je prešao granice carstva mu, pa se ovim povodom verovatno zbog toga oglasio i samodržac. U svom stilu, jasno, kao deus ex machina, plačljivi neki božić doduše, rekao je kako je to sve užas jedan, kako je on kriv što nije sredio situaciju u ovoj firmi, kako se silno kaje zbog tog propusta, oko naše svevideće.
Ne znam da li su odvratniji i mučniji skandali poput ovog, ili Vučićevo posledično lupanje šakom o sto. Ako je puk pokazao previše zlovolje, Vučić će žrtvovati nekog piona, ali on jasno demonstrira da je sudbina svih nas iskljičivo njegova stvar – on će da reši, kazni, smeni, reorganizuje, proda, poruši.

Pa, pošto se već gura i preuzima odgovornost za sve, vreme je da i stvarno bude pozvan na odgovornost. Ako su već počeli sa transparentnom krađom, vreme je da izađe na videlo ko nas je i kako sve pokrao i u svim drugim nacionalnim, državnim, javnim preduzećima.
Sami ste povukli nogu, gospodo, i to će pre ili kasnije izazvati reakciju. To je jedina nada koju ste nam ostavili.

Iva Radović