Himna za izgubljenu stvar - 2. deo

...Setimo se referenduma u Danskoj, Irskoj. Ponavljali su referendume n-puta sve dok nisu dobili odgovore koje su želeli. Ili one šarade, jesenas, oko referenduma za škotsku nezavisnost. Nećete biti članovi EU, ostaćete bez posla, Bank of Scotland je propala! K nozi, slavni potomci Roba Roya! Katalonija je sledeća na redu. Ne sumnjam da će ostati u Španiji. Podemos već najavljuje, iako se juče ispilio kao politička snaga, da Španija neće biti Grčka tj. da će igrati po pravilima. A za to vreme se radi sve duže, za sve manju siću. Britanija, preko torijevskih jurišnika, najavljuje ukidanje welfare statea. A EU može da spava jer je slomila Grčku, raskomadala je i rasprodala. I za to može da krivi Sirizu koja vlada pola godine. Nipošto klijente korporacija kao što su porodice Karamanlis i Papandreu, nipošto Nea dimokratiju i PASOK koje su i dovele zemlju u stanje dužničkog ropstva. Da, da, dužničko ropstvo. Znate, ona institucija koja je ukinuta još u vreme antičke Grčke.

Interesne grupe koje vode Evropu su jasno pokazale na kojoj su strani. Levica je ili zatrta ili korumpirana. Za to vreme se zbivaju neki “sitni desničarski incidenti” koji nikog, izgleda, ne brinu. Poruka je jasna. Sve dok si odan Evrogrupi možeš da budeš i Bokasa, što se nas tiče. Ili nacoš. Tako je, primera radi, podignut spomenik nacističkoj letonskoj SS u centru Rige, jedne od EU prestonica. Podizanje zida na južnoj granici Mađarske i orbanske manijakalije praćene svojevrsnim njilaškim SA odredima koji vršljaju mađarskim varošima i maltretiraju Rome i strance. Ne smeta im to što ksenofobija raste u istočnoevropskim zemljama, što nezaposlenost probija plafon. Naročito im ne smeta rasizam prema članicama EU tzv. Svinjama (PIIGS- Portugal, Italy, Ireland, Greece, Spain) koje su, je li, neradne, zapuštene, parazitske, prljave i vukljamo ih sa sobom bez potrebe. I gle čuda, sve neki Mediteranci i kleti Kelti. Nearijevci! Svi marš iz eurozone! Rauss! Gott mitt uns, Herr Schäuble! Rauss!

Uništavajući Grčku, krugovi evropske moći su uništili i samu Evropu. Ne samo zbog antičkog nasleđa i mediteranske lepote, uništili su je ekonomski. Pokazali su kako njihova pohlepa guta sve oko sebe. Ostaje pitanje – šta će na kraju ostati? Kad se nemačka ekonomija proširi svuda, potpuno, po svim osiromašenim i uniženim kolonijama Evrope, ko će kupovati tu robu? Za koje pare? Ili će, umesto da  razbije kasicu prasicu, odlučiti da uradi ono što smo pre par godina videli na ulicama Londona tj. razbije izlog evropskog hipermarketa samo, ovaj put, u mnogo većim razmerama? Šta god bude, himne neće biti, jer više nikome neće biti do pevanja. Ostaće pusti holovi banaka i poslovnih zgrada, spomenik nadmenosti i srebroljublja i neko će možda, usamljen prolaziti tuda i pevušiti jezivu temu iz popularne serije:

And so he spoke, and so he spoke,  that Lord of Castamere

But, now the rains wheep over his walls, and not the soul to hear

-kraj- 

Aleksandar Novaković