Plutonijumsko Liberalni Fašizam i Uranijumska Demokratija

Kamo sreće, braćo i sestre? I kamo nesreće neprijateljima čovečnstva, u delićima sveta, analognog razbijenom ogledalu, u kojem se, bez podrške izmanipulisanih, moraju sagledati i uvideti svoju nemoć, oni koji vladaju drugima samo zahvaljujući rezignaciji i povinovanju iznemoglih. Ljudi slabo pamte, svakodnevno zatrpavani gomilama kojekakvih informacija, dok dopuštaju da “panta rei” bude globalističko-fašisoidno-kapitalistička i hijerarhijska tvorevina, zasnovana na eugenici i krajnostima; materijalno suviše bogati i suviše bedni! Uprošćeno; “čišćenje zarad nekekve “zlatne milijarde” čovečanstva, kojoj bi čitava planeta ostala na raspolaganju, ako uspešno poumire ostali “višak” populacije, na čemu se konstantno radi”…

 Sećanja su dragocena, bez njih bi život bio prazan u svojoj nemogućnosti proživljavanja, a smrt je neminovna, pa je pametno, uraditi i doživeti sve ono što se može, pre nego ona neumitno stigne! Ali nikako davati “mač sudbine” u ruke nekom današnjem vođi tako što bi se od njega nešto očekivalo! “Prave” vođe više ne postoje, jer nemaju slobodu da bilo šta vode, niti da bilo šta očekivano od svojih podanika i podržavalaca, ispune, jer moraju slušati i poštovati moćnijeg naredbodavca u hijerarhijsko-fašističkom globalističkom sistemu, gde naša devastirana Serbija nije čak ni na dnu! Dakle, ili da se izolujemo i osamimo, formirajući svoj način življenja nezavisno od svega što se dešava (ako i koliko je to moguće), ili prihvatiti anarho-komunističku ideju i u undergroundu delovati i živeti ispod govana koja su preplavila planetu…

Zahvaljujući čemu su govna preplavila planetu, i zašto? Zahvaljujući fašizmu, no ne onom sa kukastim krstom (koji je osakaćeno živ samo kod iskompleksiranih, internacionalno-nacoških maloumnika ), već onom “zvezdanom”, u žutoj ili beloj varijanti, a koji je do sada počinio više zločina nego Hitler u Patenu, Aušvicu i ostalim konc. logorima, Ciklonom-B ili kakvom drugom egzekucionom izmišljotinom za brzo umiranje nepoželjnih! Danas se istrebljuje i umire polako i na rate, no saberite tu zastrašujuću masu mrtvih od 1990 pa do danas, tu eugeničko-kapitalističku misiju sporog egzodusa koji još uvek traje, rasturajući velike države na male, pa ih onda konstantno uništavajući (jedna od njih je Jugoslavija, pa onda i najomraženija Srbija,uz nju, naravno, Hrvatska itd) i doći ćete do jednog veoma bitnog zaključka, a to je da je namera i želja vladalaca i moćnika, da čovečanstvo što više izumire, bude eksploatisano, zaglupljeno, bolesno i uništeno u svakom smislu!

Ne, htenje (nehtenje), ne kakav cilj (nekakav cilj), ne sreća (nesreća), ne zadovoljstvo (nezadovoljstvo), ne vera (nevera), ne uspeh (neuspeh), ne moć (nemoć), niti ljubav ili mržnja, dobro i zlo (iako ovo potonje ima veću moć i veći, uslovno rečeno, uspeh u današnjem društvu, uprkos tome što ga je teško definisati), ne…Ništa od toga nije fundament našeg života, življenja, postojanja, shvatanja i delovanja, jer nasledno i osnovno čovekovo osećanje je STRAH! Na stožeru straha su izgrađene i opstajavaju sve religije(za umirenje, pomirenje i mirno umiranje), kao i ostale institucije, nakon što je čovek već obrađen i podjarmljen, ukroćen i osiromašen u svom pojmanju sebe i prirode, svog uticaja i uloge u sistemu, i u shvatanju svega što ga okružuje, dovodeći ga do neuroze, nervnog sloma ili stupora, a u isto vreme pripitomljavajući ili razjarujući njegovu praiskonsku zver, da bi je sam u sebi skrivao, ili ispoljavao na poželjan ili nepoželjan način, ili je se plašio. Čovek skriva životinju koju poseduje u sebi, ako je nje svestan, ili je pušta sa lanca ako je nije svestan, ako ga neprilike na to nagnaju. I kamo seće da se čovek plaši sebe u stanju sopstvene zveri, umesto drugih u nastupima njhovog zverskog stanja. Čovekov strah je počeo kao strah od divljih životinja i zveri, uključujući i životinju-zver koju on i sam u sebi ima... Da je sreće da ta zver proradi na pravi način i protiv svega gore pomenutog, a ne protiv sebe i svojih bližnjih… Jer, revoluciju je više nemoguće izazvati izlaskom na ulice; to je retro i to se lako uguši silom ili kapitalom…Osim kada bi svi svesni i nezadovoljni na celoj planeti, u istom trenutku izašli protiv vođa-strašila, sile i kapitala kojim ne mogu biti namireni ili kupljeni, što je malo verovatno, jer danas su ljudi na licitaciji ili listi za umiranje!

I da li nam ostaje uzajamna ljubav, povezanost i funkcionisanje u undergroundu, u zajedništvu i izolovanosti od ovakvog sveta osuđenog na propast; Clockwork koji samo što ne eksplodira; separatizacija i formiranje jednog paralelnog sistema življenja koji neće zavisiti od Mega-mašinerije za mlevenje mesa? Da li je to ludost ili utopija? Hm!

Svi se postide svog ludila kada shvate da ga je ljubav napustila... Jer, niko ne zna šta bi dalje sa takvim neispunjenim stanjem, a sa ludilom, to već svako zna! 

Igor Rajović