Čobanski raboš protiv baze podataka

- Bolan, Mujo, što udaraš recke po zidu iznad kreveta?
- Bila sinoć pijana Fata da se seksamo, pa se nisam, bolan, baš pokaz‘o. Al‘ kada bude večeras videla ove recke, misliće da sam Tarzan!

Tupavi vic o Mujinom zavodničkom foliranju, dobio je ovih dana mračnu verziju. Alfa-epidemiolog Kriznog štaba priznao je ono što smo svi znali – broj umrlih tokom epidemije ne odgovara stvarnom stanju. Naravno, umesto Mujinog plajvaza ovde je radila gumica. Jer, zaboga, zašto bi se javnost uznemiravala stvarnim stanjem?  Zašto bi se se narodu uljuljkanom u zlatnu kolevku svemoći Velikog Vođe rušila iluzija? Narod izmučen decenijama ratova i bede uvek glasa za sigurnost, a ako su izbori već odloženi zbog epidemije, trijumfalni marš do glasačkih kutija nikako ne treba kvariti velikim brojem palih žrtava.

Uz gorku pilulu ekshumirane istine, odmah je ponuđena i čašica zadušne rakije: ne, nije u pitanju prevara. „Pogrešio kompjuter“, ta svima dobro poznata žvaka svakog aljkavog šalterskog službenika, ovoga puta je servirana sa vrha piramide. Kon(j)sko priznanje i obrazloženje da „informacioni sistem, u jednom trenutku, u jednom periodu, nije bio dovoljno precizan“ direktna je šamarčina šefici Kriznog štaba čiji je on član.

Zaboga, kako u digitalizovanoj Srbiji,  gde izvesni bata-Igor (Brnabić) muze državni budžet za milione evra, uopšte može da dođe do greške? U nazivu njegove firme („Asseco“) sadržana je sva uspešnost balkanskog „burazerskog kapitalizma“! Rečenica „A, seko, jel bi mogao da padne neki ugovor?“ je prethodila svakom pečatiranom papiru kojim su naše pare skliznule (da ne kažem odradile download)u privatni džep.

Dobro, de, znam da ono što je bataBrn-brn radio nije baš u direktnoj vezi sa medicinskom evidencijom. Ali, budući da se decenijama bavim informatičkom problematikom, znam da je za evidentiranje (programerski!) trivijalnog podataka o broju umrlih tokom epidemije dovoljna obična – Excel tabela! Jer evidencija o broju preminulih se radi centralizovano, na jednom mestu koje se zove Institut Batut. A tamo je – gle čuda! – zamenica direktora baš estradna epidemiološka štrumfeta sa dva prezimena!

Dakle, dok bi Mujini seksualni podvizi zahtevali brojanje crtica iznad svakog kreveta („seksodroma“) gde je on evidentirao uspehe, brojčani podaci o neuspesima naše medicine u borbi protiv virusa stizali su u Batut redovno iz svakog zdravstvenog centra, širom Srbije. Budući da se prošle (pretprošle…) godine u periodu mart – maj umiralo bez pomoći bockastog virusa, ovogodišnji porast broja limenih sanduka bio bi ono što se u epidemiologiji zove „višak smrtnosti“. Čak i da uzmemo u obzir onu (debilnu!) pretpostavku Brn-brn seke da su kovid-pozitivni skloniji pogibijama u saobraćajkama (čekaj, a što nije doneta mera zabrane autobuskog saobraćaja koji je tako poguban po zaražene?),  broj zgaženih je vrlo lako oduzeti od broja onih koji su umrli krkljajući pod temperaturom. Uostalom, javno je objavljeno da je u julu umrlo približno 2000 ljudi više nego što se prosečno umiralo proteklih 10 godina. Zvanično, prijavljena je samo 291 žrtva kovida!

Naravno, to što su svi medicinski resursi ove zemlje stavljeni u rovove borbe protiv epidemije ostavili su šupljine u odbrani stanovništva protiv drugih, više ilimanje smrtonosnih bolesti. Nesrećnici kojima nije blagovremeno dijagnostivikovan rak (a koji bi u normalnim uslovima bio izlečiv!) puniće groblja narednih meseci. Da li će njima ili njihovim porodicama biti bitno da li su umrli od  ili zbog virusa? Verovatno podjednako kao palim ratnicima da li su poginuli od metka ili artiljerijske granate…

U ovoj priči bitna je samo jedna stvar. Da li je trostruko manje evidentiranje stvarnog broja smrtnih slučajeva bilo hotimično? Nehat ili namerno skrivanje leševa u masovnu grobnicu medijskog mraka? I dok je u početnoj fazi epidemije smanjivanje stvarne opasnosti imalo kakvu-takvu funkciju (npr. smanjivanje panike i kupovine vremena za pripremu medicinskih resursa), čime opravdati tekuće smanjivanje opasnosti od „najsmešnijeg virusa“? Zarad tapšanja Vučića po ramenu? Zarad kurformerskog naslova „Srbija najbolja u regionu“?

Konovo naknadno kusanje pljuvačke koju je prethodno prosuo po Kriznom štabu pokazuje jednu stvar: politika je u Srbiji i dalje iznad struke.

Na kraju, umesto zaključka…

U drevnom čobanskom društvu je brojno stanje ovaca u zajedničkom stadu rešavano vrlo prosto. Komad drveta sa zarezima, tzv. raboš, presečen na pola, garantovao je obema stranama tačan broj. U Srbiji, u 21. veku, brojanje ovaca ili umrlih prepušteno je „grešnim“ kompjuterima. A štap koji vlast drži u rukama nkada neće postati raboš, biće uvak čobanska tojaga kojim se stado dovodi u red.