Foto: 
autor nepoznat

Kaluđer koji nije prodao Dečane protiv kaluđera koji nisu prodali svoje ferarije

Navikla sam da se Crkva, baš kao i država, oglašava na sva zvona samo kada treba dići prašinu o nekoj najnebitnijoj stvari na svetu, da bi se prikrio stvaran i ozbiljan problem. Znate ono – „Ua gej parada“, a svi se pravimo ludi o tome da je neki tamo pop silovao dečaka. Kad smo kod parade, očekujmo uskoro da Patrijarh izgovori sudbonosno „Neka šetaju od svojih para“, pošto je to da li će neka tamo manjinska grupacija da prošeta prestonicom i zatraži da bude prepoznata i uvažena kao ravnopravni član društva, svakako važnije od svih drugih pitanja u Srbiji. Kosova, recimo. Onog, u koje se Crkva kune, i zbog koga je Crkva tako često spremna da kune.

Računalo bi se, gotovo sigurno, na kletve svakome kome padne na pamet da odvaja ili prekraja Kosovo. Da ga cepa, graniči, ili razgraniči. Moram priznati, očekivala sam da će Irinej ili barem Amfilohije već na prve vesti o ideji razgraničenja (za koju, doduše, još nikom nije jasno šta predstavlja) pretvoriti u Vjericu Radetu i osuti paljbu po ideolozima nekad Velike, a danas Male, a kako je krenulo i Sve Manje, Srbije. No, na tu temu se iz nekog razloga ćutalo, a na nišanu se našao, niko drugi do crkveni službenih, po hijerahiji Iguman manastira Dečani, monah Sava Janjić. „Cybermonk“, kako su ga u tragična vremena devedesetih zvali strani novinari, u to doba postao je poznat kao borac, koji je što ličnim organizovanjem akcija, što putem interneta i medija, pozivao ljude da ostanu ljudi i ne čine zlo. Reklo bi se, bio je oličenje one svetle (i svete) poruke blaženopočivšeg Patrijarha Pavla: „Budimo ljudi“. Kada se na Kosovu desilo ono što ga je i otcepilo od Srbije, kada se po egzodusu, preostali srpski narod suočio i sa pogromom, kroz oganj koji je gutao svetinje i živote, slamku spasa „proturio“ je niko drugi do otac Sava iz Visokih Dečana. Ubrzo su se sva njegova dela pretvorila u nedela. Kako?
Otac Sava je uradio nešto što se teško prašta. Ne mislim na to što je tražio hapšenje Miloševića i Mladića, što se rukovao sa Tačijem ili primio u Dečane Adema Demaćija. Najveći greh ovog kaluđera je što se drznuo da, oslobođen od stega prošlosti, pogleda u budućnost. I da se u njoj zadrži. Opet u „Cybermonk“ ulozi šalje nam putem svog tvitera poruke, koje više liče na pozive iz budućnosti, nego na stavove izrečene danas, glede datog trenutka. Sava Janjić uspeo je da u svoju monašku odoru prigrli sve što su Srbi radili i što je Srbima urađeno na Kosovu od Kosovskog boja do danas, i da hrabro zakorači u sutra. A, tamo su ga sačekale crne slutnje novih stradanja, i tek po neko svetlo na kraju tunela. Kaluđer koji nije prodao Visoke Dečane izašao je tako na čistac sa kaluđerima koji nisu prodali svoje „ferarije“. Eto, otkud kletve...

Dok preko režimskih medija država čini sve da diskredituje dečanskog igumana, u čemu posebno prednjači najkrvoločniji od svih kerova-čuvara  u svom „infromrerskom“ stilu, Crkva se ne oglašava. Reklo bi se „dokon pop i jariće krštava“. Pitam se, kako li Amfilohiju ne padne na pamet da uzvikne „Nemojte, djeco!“, kao kada su huligani palili beogradsku džamiju, dok čita šta novinari-gilipteri pišu o njegovom kososvskom bratu? Kako li se poglavar naše crkve ne seti bar svojih reči izrečenih u poslanicama, od vremena kada je počeo da hoda u cipelama patrijarha. Biće da je samo jedan patrijarh sam sebi popravljao cipele. Ako me razumete.

Na kraju, čekajući da nas Car razgraniči od nas samih, podsetila bih i njega i njegove novinare, te Crkvu i njegove popove, na dve stvari.
Prvo, setite se kako nam je svojevremeno poručio Pavle – nije Knez Lazar išao na Kosovo da osvaja i nameće svoju veru drugima, već da brani svoju.
Drugo je poruka oca Save Janjića iz jednog od najnovijih internet-intervjua:

Ne zaboravimo, Kosovo nije samo parče teritorije, to je prostor koji nosi i veliki blagoslov, ali i prokletstvo u zavisnosti kako se ko prema njemu odnosi“.

Monah Sava je možda previše iskoračio u budućnost, ali je sasvim sigurno sa obe noge duboko zagazio u stvarnost.

Komentari

Komentari