Opančar „agencija“: Nije majka karala sina zato što se kockao ...

...već zato što se vadio. A razloga za to je dovoljno u tekstu pod naslovom UST: navodna briga o tužiteljkama krije pokušaj rušenja države (Politika, 4. mart 2023.)

Pre svega, gospodo sudije i tužioci iz UST (Udruženje sudija i tužilaca), da kao pravnici razjasnimo jednu terminološku stvar, koja pomalo liči na podmetačinu. Država i režim nisu isto. Državu, kao državu, pa time i državu Srbiju, je grehota rušiti i to bi po svim obeležjima (kad ih ima) bio ne samo zločin u figurativnom smislu reči već i odeđeno krivično delo – zavisno od konkretnih obeležja dela.

Sasvim je druga stvar rušenje režima u odbrani države i sasvim sam siguran da nikome od onih „par stotinaa besposlenih građana“ koji su pre nki dan izašli na protest nije palo na pamet da ruše, već da brane svoju državu od onih koji je vode u propast. To biste gospodo tužioci i sudije morali da znate, ako se već bavite tako odgovornim poslom.

Ali, pre svega, da se pozabavimo likovima koji učestvuju u ovom najnovijem scenariju koje nam UST i Politika serviraju.

U ovoj zemlji godinama postoji Društvo sudija, dok je UST – Udruženje sudija i tužilaštva, relativno nova pojava. Prema informaciji na internetu (RTS utorak, 04. sep 2018, 15:26 -> 15:32): „Osnovano Udruženje sudija i tužilaca Srbije - Novo strukovno udruženje pod nazivom Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) formirano je na osnivačkoj skupštini u Beogradu. Za predsednika Udruženja jednoglasno je izabran zamenik javnog tužioca iz Beograda Nenad Stefanović, a za predsednika Upravnog odbora sudija iz Novog Sada Ivana Josifović.“

Pravni karakter, sudijske i tužilačke funkcije je različit. Sudijska funkcija je jedna od tri samostalne grane vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska), dok je tužilaštvo državni organ, koji ima svoje organe – Državno veće tužilaca i Poverenika Državnog veća tužilaca za samostalnost tužilaca. Ne bih ovde o potrebi da se pored tih organa osniva i posebno udruženje tužilaca i sudija (UST) – ali se svakako može postaviti pitanje zašto su tu kod postojećeg Društva sudija, pored tužilaca i sudije, pa se stiće utisak – koji se nažalost u praksi i potvrđuje, o nameri razdvajanja „pravodobnih“ sudija od onih ostalih. A ako ne verujete da takva, naravno nezvanična, podela postoji među sudijama, pročitajte knjigu sudije Majića – U IME NARODA:

Elem, takvo udruženje je osnovano 2018. godine i gle slučajnosti za predsednika je izabran Nenad Stefanović, koji se i danas nalazi na toj funkciji.

Nenad Stefanović ima interesantnu biografiju sa fascinantnim kretanjem u službi, posebno od 2018. godine do danas. Prema tekstu - Od sanitarnog inspektora do režimskog tužioca: Put Nenada Stefanovića do šefa Višeg tužilaštva (Nova.rs 27. feb 202318:00), on je po završenoj srednjoj školi završio Višu medicinsku školu, a potom sa zvanjem sanitarnog inspektora radio u periodu od 2001. do 2004. godine u Saveznom sanitarnom inspektoratu pri opštini Čukarica. U međuvremenu, započeo je studije prava koje su prema  pomenutom tekstu trajale nekih 11 godina. Po završetku studija pokušao je da se zaposli kao pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu – nisu ga primili, jer nisu bili zadovoljni ni dužinom studija, ni ocenama koje je tamo stekao. Uspeo je da se zaposli u Drugom opštinskom sudu gde je dve i po godine radio kao pripravnik. Od 2014. – 2018. godine godine bio je zamenik tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, 2018 godine prelazi u Više javno tužilađtvo kao zamenik tužioca, da bi več 2021. godine izabran za Višeg javnog tužioca u Beogradu, što je praktično najznačajnija operativna tužilačka funkcija u zemlji.

S tim u vezi i jedna napomena. Prema tužilačkoj sistematizaciji na čelu tužilaštva se nalazi  tužilac, a svi ostali postupajući tužioci imaju zvanje zamenika, što znači da je Nenad Stefanović sa svojih 45 godina i praksom od četiri godine u osnovnom i nešto više od dve godine u Višem tužilaštvu – što mu je praktično i jedini staž u pravosuđu, dospeo na tu u funkciju. Bio je, kažu, predložen kao jedan og tri kandidata, ali je on, sa treće pozicije, predložen Skupštini kao jedini kandidat. 

Još više od toga fascinira efikasnost kojom Nenad Stefanović obavlja funkciju Predsednika UST-a. U opširnom tekstu Politike od 4. marta, objavljen je izveštaj sa sednice UST-a održane povodom protesta zbog smenjivanja tužiteljki Savović i Paunović koji je održan 2. marta, u kome se navodi da su sudije i tužioci tog udruženja (ne njegov predsednik, njegovi pretsatavnici ili neki drugi njegov organ) pokazali „da ne predstavljaju sredstvo kojim politički motivisani pojedinci i intersne grupe mogu da manipulišu“, pa da tu neviđenu efikasnost analiziramo:

Proizilazi da je povodom protesta koji je održan u popodnevnm časovima 2. marta, predsednik UST-a već u toku noći sazvao sednicu Udruženja – koja je te noći ili sutradan u ranim časovima i održana, da je autorski tekst Politike o izveštaju sa te sednice istog dana i predat u štampu, jer je  opšte poznato da se dnevne novine štampaju u toku noći za sutrašnji dan.  

U tekstu se dalje citira standardni narativ iz saopštenja sa održane sednice UST-a koji ova vlast po difoltu koristi kod svakog ozbiljnijeg koraka opozicionog karaktera:

„Sastav učesnika juče održanog skupa, jasno potvrđuje sve ono što je svim neostrašćenima bilo jasno od samog početka, odnosno da je reč o isključivo političkoj ideji da se na bilo koji način, pa makar i pod parolom navodne zabrinutosti za samostalnost zamenica tužioca, pokuša sa rušenjem legitimno izabranih rukovodilaca državnih organa, a zapravo pokušaja da se ruši država preko nasilnog urušavanja institucija.”

Na kraju sledi zakucavanje. Iz udruženja su napomenuli, kaže se u tekstu Politike - da se na prste mogu izbrojiti nosuoci pravosudnih funkcija i da su većinu od nekoliko stotina okupljenih zabrinutih građana činili pretstavnici određenih političkih pokreta, kao i pretstavnici ambasada.

Proizilazi da je ovaj bivši sanitarni inspektor sa svojih 47 godina i desetak godina pravnog staža (četiri godine kao zamenik osnovnog javnog tužioca, nešto više od dve godine kao zamenik višeg tužioca i nešto više od godinu dana koliko se nalazi na funkciji višeg javnog tužioca) uspeo u rekordno kratkom vremenu od održanog protesta do sdnice UST-a da prebroji i selektuje po kategorijama učesnike prrotesta – na prste izbrojane nosioce pravosudnih funkcija i nekoliko stotina okupljenih zabrinutih građana „od kojih su većinu činili politički predstavnici određenih političkih pokreta, kao i pretstavnici ambasada“*. Ostali nisu ni bili na protestu.

Kolega Stefanoviću, jeste li ovo sami brojali, il' vam je neko pomagao, pa s tim u vezi i jedan vic – nije politički: zaustavlja čovek vozača spačeka i pita ga – Burazeru, reci mi el’ si to sam pravio, il’ ti je neko pomagao!

*Nemojte se iznenaditi ako od ambasada „prisutnih na protestu“ stigne nota sa zahtevom za razjašnjenje njihove „prisutnosti“, jer njima mešanje u unutrašnje političke događaje (vi ste ih tako okarakterisali) nije dozvoljenno.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić